Po teretanama, a i po takmičenjima, u prilici smo da vidimo momke koji teg, recimo, na benč presu spuštaju izuzetno sporo i isto tako dižu i uglavnom “slow motion lift” pravdaju sami sebi boljom kontrolom tega. Onako, na prvi pogled, postoji neka logika... Nije tačno. Prost primer koji će to da demantuje je ako probate iz sve snage da stegnete pesnicu. Najstrašniji stisak da “pucaju kosti”. I koliko možete da držite stisak na maksimumu? Svega nekoliko sekundi-ne više od 10, ali sa mukom. Ovo je prvo od objašnjenje, malo u duhu “Malog Perice”, ali dovoljno da počnemo da razmišljamo na tu temu. Nauka kaže da se maksimalna kontrakcija može održati ne duže od 10 - 15 sekundi. Znači, uglavnom, je manje ili mnogo manje od tog vremena, pogotovo, ako je u pitanju veća grupa mišića.
Dakle već se naslućuje moja misao, da smatram da pokret spuštanja, a pogotovo dizanja tega, treba da bude brz i eksplozivan.
Drugi primer koji ću da navedem, pre nego što krenem na fiziološko objašnjenje “zašto je brzina najbolji drug powerliftera” je opet iz sfere “kombija koji neće da startuje”. Dakle, kao u prošlom tekstu, zamislim da guramo neki gabaritniji auto ili kombi do obližnje benziske stanice. Ako je put ravan, čim pokrenemo kombi dalje je dovoljno samo da održavamo, ali ako pred sobom imamo trotoar, velika je verovatnoća da nećemo da ga savladamo ako idemo sporo. Zato, pre prepreke, zaletimo kombi i samo “prejašemo” ivičnjak. A ako prislonimo gume uz sam trotoar i probamo da preguramo vozilo, neće biti nikakve šanse. Kako stoje stvari, izgleda da brzinom savladavamo prepreku. Kako se to preslikava na čučanj, benč pres i mrtvo dizanje? Vrlo jednostavno. Svaki od tri navedena lifta kod izvođenja u svojoj putanji ima slabu tačku. To je onaj trenutak kad se teg zaustavi kod neuspelog pokušaja i kad nam se u glavi pojavi misao “ne mogu”. Zavisno od konstitucije i forme dizača, te tačke su na različitim mestima putanje, tako da kod liftera sa labim nogama, kod čučnja, zastoj je relativno nisko, blizu “rupi”, a kod onih koji imaju slaba leđa, zastoj nastaje kad se savlada “rupa” i kada leđa preuzimaju na sebe veće opterećenje. Na benču tačka zaglavljivanja može biti “tačno vreme” to jest zvuk “DOONG” kada se teg zakuca na grudi, a može i bilo gde drugde u gornjem delu putanje. Niže je ako su grudi slabije od tricepsa, a više ako manjka snaga tricepsa. Slično je i sa mrtvim dizanjem. Kako prevladati te slabe tačke? Postoje dva načina koji se dopunjuju. Jedan je vežbanjem mišića koji kontrolišu teg u toj tački, tj. jačanjem najslabije karike u lancu, a drugi je svesnim ubrzavanjem tega (baš kao i kombi preko ivičnjaka) i izvođenjem svih pokreta najeksplozivnije i najbrže.
Dakle, pokrete dizanja u powerliftingu treba izvoditi maksimalno brzo iz najmanje dva razloga. Da se ukupno vreme izvođenja pokreta “ugura” u fiziološki maksimalno vreme održavanja maksimalne kontrakcije. Drugi razlog je savladavanje slabih tačaka ili tačaka zaglavljivanja, jer ako se teg kreće dovoljno brzo uazak i izlazak u slabu tačku se desi istog trenutka i u stanju smo da “preskočimo” mesto potencijalnog zaglavljivanja tega.
Sada malo dosadne fiziologije... Mišić, sastavljen od mnoštva mišićnih vlakana, vrši neki rad kada se kontrakuje. Odnosno. skraćuje. Komandu da se zgrči mišić dobija preko mnoštva motornih neurona koji samo provode električni impuls iz mozga. Ne brinite ako deluje komplikovano na kraju ću dati zaključak na vrlo jednostavnom nivou. Svaki motorni neuron je zadužen za 5, 10 ili 50 od stotina i hiljada mišićnih vlakana nekog mišića. Kombinacija motorni nerv i vlakna kojima on upravlja se nazivaju motorna jedinica. To je bitno da se razume. Motorna jedinicu čine nerv i nekoliko mišićnih vlakana koje inervira taj nerv. Kod izvođenja bilo kakvog pokreta mozak šalje komandu i aktivira se minimalno potreban broj motornih jedinica. Prvo se aktiviraju one manje sa manjim brojem mišićnih vlakana. Ako treba samo da ispružimo ruku ispred sebe je jedna priča, a ako u ruci držimo bučicu od 15 kg to je druga priča. Kako stvar postaje teža, ako pokret zahteva veću snagu, mozak šalje dodatni elektro impuls i aktiviraju se i veće motorne jedinice.
Razlika između običnog čoveka i nekog ko trenira je u tome što iz istog poprečnog preseka mišića može da izvuče veću snagu. Kako? Višegodišnjim treningom razvijena je sposobnost da se u pokret uključuje veći broj motornih jedinica. Neka je za običnog građanina (onog što po četvorica staju u lift) makismano angaživanje motornih jedinica 40%, kod sportiste je to 60% ili više.
Kako naučiti mozak da šalje dovolljno stujnih impulsa da bi se aktivirao što veći broj motornih jedinica? Nije teško da se pogodi. Vežbanjem da se pokret radi što brže i vežbanjem sa velikim težinama. Ovo sa velikim težinama većina zna i razume, ali da objasnim šta znači da se “radi na brzini” pokreta. Dešava se kod zagrevanja da nam je neka težina teška, pa stavimo dve ploče od po 10 kg i osećaj na rukama bude “ovo mi lakše”. To je zato, pogađate, što smo uspeli da angažujemo veći broj motornih jedinica i da koristimo veći broj mišićnih vlakana. Najbolji lek za pobuđivanje što većeg broja motornih jedinica je da se svaka težina radi maksimalno brzo. To praktično znači da, ako neko može da podigne na benču 140 kg pri zagrevanju sa 60 godina, zamisli da je na tegu 150 i “eksplodira” sa tegom na gore u deliću sekunde bukvalno ga ne osetivši. Posebna pažnja treba da bude u onoj nultoj sekundi pred eksploziju kada treba snagom uma usmeriti energiju mnogo veću nego što je dovoljna za podizanje tega. I tako sa svakom težinom.
To je ujedno i objašnjenje zašto penzionisani dizač diže više od kolege rukometaša ili fudbalera iste konstitucije istih godina. Koristi više motornih jedinica.
Da zaključimo... Kod izvođenja pokreta u powerliftingu jedno od najbitnijih pravila je brzina. Na taj način se telo uči da u pokret uključi veći broj mišićnoh vlakana, na taj način se izbegavaju zamke slabih tačaka u pokretu, a i sprečava se “curenje” snage pre završenog pokreta.
Da ne zaboravim kod benč presa i čučnja, koji imaju fazu spuštanja pa fazu dizanja, spuštanje tega je onoliko brzo koliko nam omogućava kontrolu, da se šipki ne dodaje inercija koju treba savladati na dnu. Kod mrtvog dizanja je ceo pokret čista eksplozija, kao da želite da ga nabacite na ramena.
Ako nešto niste razumeli,ili želite o ovome ili sličnim temama da saznate još više, slobodno mi se obratite na forumu pansporta u sekciji powerlifting.
