Tursko podizanje je vrlo kompleksna vežba i zahteva aktivaciju kompletne muskulature. Zbog svoje specifičnosti, poredi se sa olimpijskim dizanjem tegova,a to je jedan od razloga zašto je u upotrebi kod profesionalnih sportista i amatera. U trenažnim programima mma i bjj boraca ova vežba je često zastupljena.
Benefiti ove vežbe su višestruki, ali ono što je glavni detalj jeste da objedinjuje stabilnost, mobilnost i elastičnost ramena. Tursko podizanje daje čvrstinu stabilizatorima koji direktno omogućavaju povećanje snage. Ova vežba snažno aktivira mišiće ramena, ruku, nogu, a posebno aktivira mišiće srednjeg dela, takozvanog core-a koji omogućavaju stabilizaciju tela tokom izvođenja pokreta. Pored toga, razvija se stabilnost gornjeg i donjeg leđa, kao i kukova. Kuriozitet ove vežbe je i to da podstiče i razvija moždane funkcije, leve i desne strane, što je čini još zanimljivijom i izazovnijom.
Tursko podizanje razvija snagu, kardio, stabilizaciju, koordinaciju, zbog čega je fizioterapeuti koriste u rehabilitaciji sportista, kao i preventivu od povreda. U borilačkim sportovima ova vežba zauzima značajno i visoko mesto u izgrađivanju snage i kondicije. Borci moraju imati stabilan i snažan srednji deo kako bi bili kompletniji. Tursko podizanje je odlična vežba za sve one koji žele da počnu sa treninzima rvanja, bjj ili mma.
Tursko podizanje možemo raditi sa kettlebell bučicama, redovnim bučicama ili šipkom. Izvođenje vežbe traje oko tridesetak sekundi sa pokretima spuštanja. Ako vežbu izvodimo sporije, sa većim težinama, potrebna je veća stabilnost, kontrola pokreta, snaga, izdržljivost i lateralizacija što nam govori da je ovakav način vežbanja efikasniji. Bitna stavka je da pre samog vežbanja moramo naučiti pokret kako se izvodi vežba da ne bi došlo do povređivanja. Tek posle uvežbanog pokreta možemo krenuti sa konkretnijim težinama i fokusom na samo izvođenje turskog podizanja. Najznačajnija stavka je sigurnost izvođenja vežbe.
Tursko podizanje delimo u šest segmenata. Prvi je početni položaj u sedećem stavu. Drugi deo je položaj sa osloncem na laktu na koji se nadovezuje treći kada oslonac prebacujemo na dlan. Četvrti deo je položaj s kolenom uz dlan, a peti i šesti su klečeći i stojeći položaj. Bitno je da sve vreme kettlebell bučicu držimo sa ispruženom rukom i da nam je pogled konstantno na njoj. Razvijanje snage, stabilnosti, kordinacije i čvrstine vas neće zaobići ako počnete sa upražnjavanjem ove sjajne vežbe. Probajte i osrtitr promenu.
