U Beogradu je od 25. do 26.11.2011. održan treći Kongres o dijetetskim suplementima, pod pokroviteljstvom Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Kongres su organizovali Udruženje za medicinu sporta Srbije i Katedra za bromatologiju Farmaceutskog fakulteta. S obzirom na temu kongresa bilo je logično da Pansportov tim pažljivo proprati teme...
Prvi dan kongresa bio je veoma posećen, ali se ispostavilo da je oko 100 sportista koji su taj dan bili na predavanjima tu “pod moranje” tj. da bi obezbedili dobijanje sertifikata. Pored njih sastanku u Domu Vojske prisustvovali su i uvoznici i proizvođači djetetskih suplemenata, kao i lekari i farmaceuti koji ih preporučuju. Da li zbog neobaveštenosti ili zbog nebrige za tematiku, broj stručnih lica na kongresu bio je zabrinjavajuće mali, a teme koje su pokrivene i prvi i drugi dan na kongresu bile su pretežno usmerene ka upoznavanju učesnika - slušaoca sa radom Centra za ishranu sport, Antidoping agencije i, konačno, grupe koja uređuje nova pravila o suplementima (kakvi se suplementi smeju praviti, kakvi uvoziti i sl.). Pored toga, kao i na svakom drugom sličnom skupu, bilo je izloženo 30-tak poster prezentacija iz tema vezanih za ispitivanje dejstva suplemenata i hrane. Kvalitet naučnih izlaganja na ovom skupu bio je prosečan, sa nekoliko izuzetaka koje ćemo ovde navesti.
Kongres je, na neki način, otvoren odličnim predavanjem Paula Kroona, jedinog stranog predavača (ako ne računamo Crnogorce). Tema predavanja bila je pozitivan efekat polifenola hrane na čovekovo zdravlje. Profesor je naveo osnovne probleme u identifikaciji pozitivnih efekata ove grupe jedinjenja na fiziologiju čoveka, a u daljem, veoma stručnom delu, i metode za rešavanje ovog problema. Samo da vas podsetimo da su polifenoli veoma rasprostranjena grupa jedinjenja koji imaju povoljan uticaj na kardiovaskularni (srčanosudovni) sistem čoveka. Polifenoli su odgovorni za povoljan uticaj borovnica, kakaa, jabuka, čaja, itd.
Sledeće predavanje se činilo da će biti malo bliže svakodnevnoj praksi, ali, zapravilo, radilo se manje - više o naučnom pregledu dejstva L arginina na sintezu azot monoksida (NO). Iako je predavač prof. dr Korać Bato naveo da su tek potrebna istraživanja sa suplementima koji sadrže ovu aminokiselinu, naveo je njene veoma povoljne efekte na aktivaciju masnog tkiva, a time indirektno na aktivaciju belog masnog tkiva i moguće efekte na pojačano gubljenje „sala“.
Treće plenarno predavanje prvog dana kongresa bilo je na temu pitanja potrebe suplementacije stanovništva Srbije selenom. Kako smo i očekivali, s obzirom na lošu ishranu našeg stanovništva, odgovor je bio potvrdan.
Sledeće dve sesije bile su radionice Centra za ishranu sportista u kojima su želeli da sa nama, a posebno sa svojim klijentima (profesionalnim sportistima, gore navedenim) podele iskustva prvih 50 pregledanih i savetovanih sportista. Ono što će vama ozbiljnim rekreativcima značini jeste činjenica da je (čak i) profi sportistima utvrđen nedostatak kalcijuma, vitamina C i neverovatan nedostatak vitamina B6 i B12. Iako su na osnovnu dnevnika ishrane koju su ovi sportisti morali da vode 3 dana nađeno da unose dovoljno, čak i previše kalorija, ova energija je očgledno bila iz pogrešnih izvora. S obzirom na to da je nađen i višak gvožđa, magnezijuma, kalijuma, fosfata i natrijuma, kao i zasićenih masnih kiselina i holesterola, može se zaključiti da su se ovi sponzorisani sportisti hranili u restoranima brze hrane (ukratko živeli na gotovoj hrani, sa vrlo malo povrća i voća). Takođe, većina sportista je bila dehidrirana i dnevno su trošili svega 3500 kcal (u proseku). Mala potrošnja i loš nalaz masti ukazivao je na to da se pored loše ishrane sportisti malo kreću i da, osim obaveznih treninga, nemaju druge fizičke aktivnosti. Stoga, nije ni čudo da se većina sportista javila ili bila upućena na stručnu pomoć, zbog želje i moranja smanjenja telesne težine pre takmičenje (čak u 55% slučajeva). Oko četvrtine sportista je trebalo da poveća svoju telesnu težinu, a mišićnu masu je htelo da poveća samo 8% sportista. Da nisu samo sportisti krivi za lošu ishranu i očigledan nedostatak suplementacije govori u prilog činjenica da su kao glavni razlog oni sami naveli nedostatak finansijskih sredstava. Takođe, nekoliko puta tokom kongresa smo čuli da sportisti nisu informisani, tj. da ne znaju mnogo o pravilnoj ishrani i suplementaciji, a da i nemaju baš koga da pitaju. Naime, većina profesionalnih timova nema lekara, skoro ni jedan nema sportskog fiziologa, a nutricionistu mogu da iznajme po, ni malo skromnoj ceni, osim ako im neko drugi ne plati za istog.
U drugom delu interaktivne radionice sa sportistima čuli smo priču o savetovanoj suplementaciji gde su sportistima preporučeni suplementi kao što su vitamin C, whey protein, kreatin, multivitamini i minerali, kofein, kalcijum, magnezijum, cink, omega 3, gvožđe i gejneri. Prema iskustvu Centra za ishranu sportista najčešće greške sportista bile su:
Smanjenje telesne dežine dehidratacijom
* Smanjenje telsne težine smanjenjem unosa hrane, pa time i mikronutrijenata
* Ishrana u “fast food” restoranima
* Nedovoljna hidracija tokom dana
* Nedovoljna obučenost u pripremi hrane.
* Konačno sportistima je na filmu prikazano kako mogu lako i brzo da spreme obroke kao što su šejk sa ovsenim i voćem, tortilje sa belim mesom i sutlijaš
Prvi dan kongresa završen je oralnim, pa poster prezentacijama na temu povoljnog dejstva biljke aronije, antioksidantnim efektima kafe i anataksinu (jednom od beta karotenoida) na oksidativni stres i mišićnu izdržljivost. Sutra izveštaj sa drugog dana kongresa.
