Vežbanje

Česta pritužba na bodyweight treninge je „nedostatak izazova“ – nakon nekog vremena, kad vežbač stekne dovoljno snage u bazičnim pokretima (sklekovima, propadanjima i čučnjevima; zgibovi su daleko tvrđi zalogaj), kao jedinu preostalu mogućnost vidi izvođenje sve više ponavljanja istih vežbi. Perspektiva izvođenja stotina i stotina sklekova i čučnjeva većini (uključujući i mene) nije posebno zanimljiva. I mada istraživanja pokazuju kako i broj ponavljanja do 35 u seriji dovodi do porasta mišićne mase (pod uslovom da se izvode do otkaza), retko koga privlače serije od toliko ponavljanja.

U prethodnom članku iz ove male serije, pomenuo sam koristi od izometričnog (statičkog) zadržavanja kontrakcije mišića pre i u toku serija vežbi bez opterećenja. U ovom članku, pogledajmo još jedan način kojim ćete svoje kućne treninge učiniti izazovnijim – i produktivnijim.

No Gi jiu jitsu ili jiu jitsu bez kimona je danas veoma popularan sport i skoro da predstavlja veštinu za sebe. Veliki broj ljudi počinje sa treninzima jiu jitse, isključivo bez kimona, zbog sveopšteg rasta na tom polju. Mnogi današnji poznati borci, poput Gordona Ryana, su doprineli tome da No Gi postane vrlo poznata, a takođe i vrlo lukrativna sportska grana koja dobija sve veći broj polaznika svakoga dana. Naravno, ne smemo zaboraviti bazu Brazilske jiu jitse, a to je trening u kimonu, koja je praktično nezaobilazan deo konkretnog „ulaska“ u veštinu.

Fleksibilnost ima jednu od ključnih uloga u svim sportovima, a pogotovo u borilačkim sportovima. Današnji borilački sportovi, kao što je mma, na koji ćemo se danas fokusirati, zahtevaju široke aspekte delovanja koji podrazumevaju snagu, eksplozivnost, pravovremenost, cardio izdržljivost itd. Međutim, nije retkost da veći broj boraca ne radi dovoljno na svojoj fleksibilnosti i time direktno spada u grupu koja je sklonija povredama i smanjenim tehničkim sposobnostima.