Živimo u modernom vremenu medija i tehnologije koje nas je naviklo da većinu stvari možemo da dobijemo “odmah”, pritiskom na dugme ili dodirom ekrana. Za najveći deo onoga što je samo generaciji pre nas bio problem i iziskivalo dosta truda, danas imamo olakšice i prečice, a takvu jednu “prečicu” upravo spominjem ovom prilikom - anaboličke steroide.
U pitanju su veštački stvoreni lekovi koji svojim dejstvom pojačavaju procese anabolizma, pre svega stvaranja novih gradivnih proteina u oganizmu. Ime “steroidi” potiče iz oznake njihove hemijske strukture slične prirodnom hormonu – testosteronu, koji je inače razlog veće mišične mase muškaraca. Većina ispoljava visoko selektivno anaboličko dejstvo uz minimum dejstva polnih hormona ali problem je što se ta selektivnost dejstva gubi podizanjem doza a većini korisnika ti rizici nisu previše bitni jer žele snažne anaboličke efekte.
Glavni neželjeni efekti anabolika su pre svega poremećaj polnih funkcija usled supresije sopstvenih polnih žlezda unošenjem supstance “spolja”- kod žena pojava muških polnih karakteristika, kod muškaraca pojava ženskih polnih karakteristika (androgeni hormoni u višku u organizmu hemijskim procesom “aromatizacije” prelaze u estrogene), maligniteti testisa, trajna oštećenja jetre, bubrega, srca i krvnih sudova, psihički problemi i slično. U ekstremnim slučajevima ove komplikacije kao posledica dugogodišnje zloupotrebe se završavaju invaliditetom ili smrtno.
- Da li anabolički steroidi imaju svoju adekvatnu medicinsku namenu?
Apsolutno da. To su nezamenljivi lekovi kada su u pitanju stanja teške izmorenosti organizma u bolestima i traumama odnosno potreba za intenzivnim anabolizmom tokom oporavka od njih, kao i osteoporoza u oba pola. Precizno su sintetisani i u terapijskim dozama su selektivnog anaboličkog dejstva uz relativno mali potencijal narušavanja endokrine ravnoteže.
- Da li prećutkujemo redovnu upotrebu anaboličkih steroida u sportovima snage i fitnesu?
Naravno, to je praktično tabu tema, javna tajna. Mimo onoga što je u stanju da „uhvati“ antidoping kontrola, uglavnom snaga dizača tegova, zapanjujuća masa bodibildera i definicija fitnes profesionalaca nisu isključivo posledica fanatične posvećenosti vežbanju i ishrani. Većina profesionalaca to naravno, neće javno priznati, ali oni donekle i imaju opravdanje za redovnu upotrebu anabolika jer zdravlje stavljaju na kocku radi profitabilne karijere.
- Da li preporučujem upotrebu anaboličkih steroida od strane zdravih ljudi?
Svakako ne, jer se korisni i štetni efekti ne mogu adekvatno izbalansirati od strane laičke populacije koja je u njihovoj upotrebi nedovoljno kritična a biti kritičan je izuzetno teško u današnje vreme, kada se dobar fizički izgled od strane potrošačkog društva forsira kao neophodna ulaznica u materijalno ostvaren život, u oba pola.
Realno, najveći problem „rekreativne“ upotrebe steroida je psihička zavisnost. Oni itekako dobro “deluju”, ali ako posle „kure“ ne nastavite istim intenzitetom vežbanja i ishrane, gotovo sve stečeno „nestaje“, do sledeće doze, sledeće sezone, do sledeće prilike za javnim “poziranjem”. U današnje vreme je očigledno daleko lakše „pritisnuti dugme“ nego tvrdoglavo godinama mučiti sebe kilogramima gvožđa i prihvatiti sopstvena fenotipska ograničenja koja je priroda na rođenju dala.
“Sve što je preterano - lažno je”. Ako u teretani dajete sve od sebe po pitanju vežbanja i ishrane a vidite ljude koji se trude manje a napreduju barem duplo bolje, ne očajavajte previše jer su ogromne šanse da su na “nečemu”. Steroidi su danas jako dostupni i jeftini i relativno se lako nabavljaju pa su stoga i česta pojava.
Međutim, ako su anabolički steroidi samo jedna od „prečica i olakšica“, „uspinjača“ do vrha planine umesto stepenica, da li to što čeka na vrhu uopšte može da se zove uspehom ili dostignućem? Koga zapravo laže napredan rekreativac redovnom upotrebom anaboličkih steroida? Sebe ili okolinu?
Preispitajte svoje motive odlaska u teretanu. Da li je smatrate načinom zdravog života i metodom dugoročnog “održavanja mašine” ili mislite da vam je odličan fizički izgled samo trenutno sredstvo ostvarivanja nekog drugog, privremenog cilja u životu, pri čemu vam se “jako žuri”?
Smatram da u današnje vreme imamo obavezu više nego ikada da negujemo bajke, priče o fer pleju, vitezovima i džentlmenima i o sportu koji je instrument zdravog života a ne materijalne koristi i socijalne manipulacije. Jer tek dolazi vreme kada će nam oni kao orijentiri u sveakodnevnom životu jako nedostajati.
Kojim ćete putem ići i kakav će biti završetak vaše priče, svakako birate sami.
