Masline predstavljaju plodove drveta Ole europea, a poreklom su sa Krita.Stabla masline daju plodove nakon sedam godina, a vrhunac je tek posle 20 godina.U proseku, tokom jedne berbe stablo daje oko 20 kg maslina, od kojih može da se napravi 3-5 litara maslinovog ulja. Plodove koji su namenjeni za jelo treba brati kada su zreli, dok one koji se koriste za pravljenje maslinovog ulja kada su prezreli, a njih karakteriše tamnoljubičasta boja.
Maslinovo ulje se dobija postupkom mlevenja i presovanja zrelih plodova masline.Na kvalitet maslinovog ulja utiče kvalitet i stepen zrelosti samih maslina.Zeleniji plodovi daju manje maslinovog ulja, pri čemu treba imati u vidu činjenicu da je ovakvo ulje siromašnije masnim kiselinama.
Kvalitet maslinovog ulja se određuje na osnovu sadržaja masnih kiselina. Kvalitetnim maslinovim uljem se smatra maslinovo ulje koje je tamnozelene boje i pri tome providno, a odlikuje se gorkastom aromom.
Sastav maslinovog ulja u najvećoj meri čine masne kiseline, od kojih je najzastupljenija oleinska kiselina.
Postoje tri vrste maslinovog ulja:
1.Ekstra devičansko
2.Devičansko maslinovo ulje
3.Čisto maslinovo ulje
Ekstra devičansko ulje je najcenjenije maslinovo ulje, jer se dobija iz prvog cedjenja najboljih maslina.Ovo ulje se mehanički cedi, karakteriše ga tamnozelena boja, a stepen kiselosti za ovo ulje iznosi 1%. Kiselost ulja, podrazumeva zastupljenost oleinske kiseline, i on je ujedno osnovni pokazatelj kvaliteta ulja.Ovakvo ulje treba čuvati na tamnom mestu, pri čemu se najčešće pakuje u tamnozelenu staklenu ambalažu
Devičansko maslinovo ulje, dobija se istim postupkom kao ekstra devičansko ulje, ali se za razliku od ekstra devičanskog pravi od manje kvalitetnih maslina.
Ekstra devičansko i devičansko maslinovo ulje pripadaju grupi hladno ceđenih ulja.
Čisto maslinovo ulje ima najslabiji kvalitet, stoga mu se dodaje devičansko ulje da bi mu se poboljšale aroma i boja.Ono se dobija od mesnatog dela i koštica koje su preostale posle drugog ceđenja manje kvalitetnih maslina.
Na tržištu se mogu naći i svetla maslinova ulja, koja su razblažena i bez nekog posebnog ukusa.
Maslinova ulja mogu da se užegnu, a pokazatelj toga je njihov težak miris.
Maslinova ulja ulaze u sastav brojnih kozmetičkih preparata, posebno onih koji su namenjeni nezi suve kože, podložne ekcemima,kao i u sastav preparata za sunčanje.
Maslinovo ulje je osnovni sastojak mediteranske kuhinje, gde se koristi za pripremu brojnih salata, a otkriveno je da može da posluži i kao afrodizijak.
