23.3.2010
Sportskih napitaka ima mnogo; energetski napici, napici za oporavak, izotonični, proteinski, antikatabolički napici, a u daljem tekstu ćemo se fokusirati na one koji su najznačajniji za rehidrataciju i brzu obnovu energije – izotonični napici i napici sa višim sadržajem ugljenih hidrata.
Važnost pravilne hidratacije
Telesne tečnosti i ravnoteža elektrolita esencijalni su segmenti optimalne fiziološke funkcije organizma. Tokom fizičke aktivnosti, fizičkog rada ili usled izloženosti povišenoj temperaturi, može se razviti izvestan stepen dehidratacije, te dolazi do promene odnosa intracelularne i ekstracelularne tečnosti. Hipohidratacija nepovoljno utiče na rezultate, otežava termoregulaciju i dugotrajnije aerobno vežbanje i nepovoljno utiče na kognitivne funkcije. Do hipohidratacije može doći ukoliko je znojenje vrlo intenzivno ili ako ima malo mogućnosti sa pijenje tokom treninga/takmičenja.
Voda – najbolje piće, da ili ne
Svakako da jeste, ali u slučaju da je znojenje intenzivno, voda neće poslužiti kao najbolji izvor za nadoknadu izgubljene tečnosti. Da bismo ovo bolje razumeli, napravićemo podelu na hipotonične, izotonične i hipertonične napitke. Budući da je osmotski pritisak pravi dirigent odnosa između telesnih ćelija i tečnosti koja ih okružuje, svaki aktivni sportista bi trebalo da zna da čak oko 9/10 osmotskog pritiska u telesnim tečnostima regulišu upravo elektroliti, a svega 1/10 ugljeni hidrati i druge supstance. Najveći broj napitaka za rehidrataciju je izotoničan (koncentracija jona elektrolita je kao u krvi). Hipertonični rastvori imaju koncentraciju jona veću nego što je u krvnoj plazmi, imaju veći osmotski pritisak od krvi, kreirani su sa ciljem punjenja skladišta glikogena u mišićima. Hipotonični napici mogu osigurati adekvatne količine tečnosti, ali imaju izuzetno nizak sadržaj ugljenih hidrata i elektrolita, kao što su neke slabo mineralne vode, i naravno, destilovana voda. Svrha podešavanja koncentracije jona elektrolita prema krvnoj plazmi je jasna: najbolje je da ne bude poremećaja ni u plusu ni u minusu, jer to može doneti negativne posledice. Dakle, ako sportista pri ruci ima hipertoničan napitak, može ga „prepraviti“ u izotoničan tako da ga razredi vodom.
Zaključak je da voda ima osmolarnost manju od krvne plazme, odnosno nije u skladu sa telesnim tečnostima i samim tim se kratko zadržava u želucu, brzo se izlučuje mokraćom te sa sobom povlači i deo minerala iz organizma. Bilo da se bavimo fizičkom aktivnošću, radimo zahtevan fizički posao ili samo sedimo u kancelariji ili negde na suncu naše telo se izlučivanjem znoja hladi i brani od visokih temperatura. Samim procesom znojenja gubi se neophodna tečnost, ali i preko potrebni elektroliti poput natrijuma, kalijuma, magnezijuma, hlorida i dr. Zajedno sa izgubljenom vodom nužno je nadoknaditi i izlučene elektrolite budući da imaju višestruke zadatke u organizmu; učestvuju u acidobaznoj ravnoteži, održavaju volumen plazme i membranskog potencijala, u transportnim procesima i prenosu nervnih impulsa. Ukoliko se ne uspostavi ravnoteža između vode i elektrolita organizam doživljava svojevrsni stres, te može doći do grčeva ili ozbiljnijih komplikacija. Nadoknada elektrolita, prvenstveno natrijuma je važna kako bi se tečnost zadržala u organizmu i ponovo uspostavila ravnoteža.
Koja je svrha sportskih (izotoničnih, energetskih) napitaka
Nadoknada izgubljene tečnosti
Nadoknada izgubljenih ključnih elektrolia (Na, K)
Obnova rezervi ugljenih hidrata u mišićima (glikogen)
Poboljšanje ukupne fizičke i psihičke performanse kod ozbiljnih sportista
Izotonični napici imaju jednaku osmolarnost kao i krvna plazma zbog čega su idealni za brzu nadoknadu izgubljene tečnosti. Jedna od najvažnijih karakteristika ovih napitaka je upravo brzina nadoknade izgubljene tečnosti kao i ubrzani oporavak od napora, stoga su glavni potrošači ovih napitaka sportisti izloženi dugotrajnijem naporu, a sve je više rekreativaca i fizički aktivnih ljudi koji posežu za ovakvim proizvodima.
Pored nabrojanih prednosti, ovi napici su praktični i imaju prijatan, osvežavajući ukus.
Kako i kada uzimati energetske napitke
Uopšteno, energetske napitke treba uzimati kada trening traje duže od 60 minuta, a najbolje tokom samog treninga ili u toku takmičenja. Najjednostavnije je pripremiti napitak u bidonu i uzimati na svakih 15ak minuta po nekoliko gutljaja. Ukoliko je vreme vlažno i vruće, pije se veća količina i češće. Pored profesionalnih sportista, u periodu kada se pojačano znojimo takođe možemo koristiti izotonične napitke.
Povezani i slični tekstovi