Suština ishrane po krvnim grupama je u tome da ljudi sa pojedinim krvnim grupama bi trebali jesti namirnice koje odgovaraju određenim krvnim grupama.Ovakav pristup obrazlaže se tvrdnjom kako je najčešća krvna grupa tzv. nulta (0) najstarija na svetu te potiče od prvih ljudskih predaka pre oko 40.000 godina.
Mnogi ljudi uopće ne znaju svoju krvnu grupu, a kamoli kako je ona nastala. Isto tako mnogi ne veruju u postojanje veze između ishrane i krvnih grupa, a ni jedan dosadašnji pokušaj da se postavljanje prehrane prema krvnim grupama stavi pod "kapu" nauke do sada nije prihvaćen.
Naime, ove teze nemaju naučnu zasnovanost i ne mogu se obrazložiti na naučni način. Na primer, tvrdi se kako naša otpornost zavisi od krvne grupe te kako krv sadrži tri grupe obrambenih materija - antigene, antitiela i lektine. Zbog toga neke namirnice treba češće konzumirati, dok neke treba izbegavati.
Osobe sa nultom krvnom grupom, treba da konzumiraju govedinu, janjetinu, belu ribu i maslinovo ulje, pirinač i bademe, a trebaju izbegavati svinjetinu, slaninu, soma, mleko, voće i voćne sokove.
Osobe s krvnom grupom A trebaju jesti pastrmku i lososa, sojino mleko, laneno seme, grašak i heljdu, a izbegavati crveno meso, sireve, kikiriki i brazilski orah, pivo i likere.
Predstavnici krvne grupe B trebaju forsirati janjetinu, zečetinu, bakalar, obrano mleko i maslinovo ulje, a izbegavati slaninu, piletinu, morske plodove, bademe, sočivo.
I na kraju, predstavnici krvne grupe AB treba da konzumiraju ishranu bogatu ćuretinom, zečetinom, janjetinom, sardinama, kozjim mlekom, pirinčom i maslinovim uljem, a da izbegavaju govedinu, svinjetinu, teletinu, punomasno mleko i sladoled.