Bakterije se uglavnom samtraju „lošim momcima“ koji izazviaju bolesti i ništa dobro od njih ne treba očekivati. Naročito ako kažemo da čovek na sebi i u sebi ima više bakterija nego svojih ćelija onda postaemo još paranoičniji i klonimo se svega što samo potencijalno može da sadrži bakterije. Samo u našim crevima obitava preko 400 vrsta bakterija. Strašno.
Ali sa druge strane opet pijemo jogurt, kefir, kiselo mleko – praktično proizvode bakterijskog napornog rada. I zaista postoje tzv dobre bakterije, čak vrlo dobre bakterije koje nas čuvaju od bolesti i bez kojih bi se ozbiljno razboleli. Svaki put kada prehladimo stomak ili pojedemeo nešto što ne valja što izazove proliv ili povraćanje poremetimo sastav bnaših dobrih momaka u crevima što otvara put zaista lošim bakterijama da se razmnožavaju i navprave još veći rusvaj. Takođe gljivice kao kaninda mogu se onda slobodni razmnožavati i dovesti do natusti, pa čak i bolova u trbuhu. Sad uloga dobrih bakterija postaje jasnija.
Još jedan njihov sjajan doprinos našem zdravlju je sinteza vitamina K za koju su opet zasluženi određeni dobri momci. Bez vitamina K život je naravno nemoguć a sa manjkom ovog vitamina dolazi do povežane sklonosti ka krvarenju što svakako nije dobro.
Najnovija istraživanja pokazuju da je sastav crevne flora od izuzetne važnosti i kad je u pitanju čuvena intolerancija na laktozu zbog koje su mnogi od nas sprečeni da piju najdragocenije od svih pića – mleko.
Takođe crevna flora, tj bakterije tj dobri momci utiču i na druge vrste alergija smanjujući osetljivost na mnoge alergene.
