So (natrijum hlorid, učestvuje u održanju balansa elektrolita u našem telu) je jedna od najvažnijih namirnica u ishrani čoveka. Ne samo da je važna u ishrani, nego je i imala istorijsku ulogu u čuvanju hrane.
Mnogo pre modernijih načina smeštanja i zaštite hrane, so se koristila za očuvanje hrane od kvarenja i produženje upotrebljivosti namirnica s obzirom na svojstvo da odlaže uticaj štetnih bakterija. I pored činjenice da danas postoje savremeni načini očuvanja namirnica, zamrzavanje, korišćenje frižidera itd. veliki broj konzumenata je i dalje zainteresovan za konzumaciju namirnica koje su sveže. Iz tih razloga izraženo je i nastojanje da se svežina namirnica očuva što duže.
Iz tih razloga je u prehrambenoj industriji so nastavila da igra veoma važnu ulogu u nastojanju da se svežina hrane na policama održi što je duže moguće. Problem koji nastaje je preterana upotreba soli u prizvodnji namirnica. Prehrambena industrija se oglušuje o pozive da se redukuje njena količina u prehrambenim proizvodima pravdajući se činjenicom da ukoliko se smanji količina soli, namirnica postaje podložnija bakterijama koje izazivaju njeno kvarenje, smatraju da se stvaraju povoljni uslovi za njihov razvoj. Prava istina je zapravo drugačija!
Skorašnja istraživanja obavljena od strane Univesity of Limerick, Irska, pružaju drugačije dokaze. Naučnici su proveravali da li su namirnice sa nižim sadržajem soli manje ili više sigurne od onih sa višim tj. od namirnica koje nalazimo u svakodnevnoj prodaji. Ispitivali su uticaje bakterija koje izazivaju kvarenje kod ovih namirnica.
Rezultati su pokazali da na tipične bakterije koje izazivaju kvarenje namirnica nema nekog uticaja nivo soli koji je sadržan u njima tj. više ili manje soli ne znači da će hrana biti duže ili kraće korisna za ishranu. Zaključak je da hrana koja sadrži niže nivoe soli jednako bezedna za ishranu kao i konvencionana hrana.
Ovo su dobre vesti s obzirom na činjenicu da ve većina ljudi unosi dnevno gotovo duplo vise soli nego što je to potrebno (American Helth Association preporučuje da odrasli unose manje od 2,300mg, jedna kafena kašičica, dnevno). Ako bi industrija smanjila količinu soli koju koristi u prehrambenim proizvodima ili bar ponudila mogućnost izbora izmedju namirnica sa vise ili manje soli, ovo bi moglo puno da znaci pojedincima koji imaju problema sa visokim krvnim pritiskom, dijabetisom, bubrezima I srcem.
Da li smo stvarno svesni koliko soli/natrijuma sadrže prerađene namirnice? Evo nekoliko primera iz Američkog Department of Agriculture:
- Dehidrirana supa od luka (1pakovanje): 3,132mg
- Začinjene hlebne mrvice (1šolja): 2,111mg
- Sos za špagete (1šolja): 1,203mg
- Pileća supa u konzervi (1šolja): 1,106mg
- Smrznuta ćuretina i preliv (5 unci): 787mg
- Terijaki sos (1supena kašika): 690mg
Teško je poverovati da jedna šolja sosa za špagete sadrži gotovo polovinu dnevnog unosa soli potrebnog odraslom čoveku, ali nažalost, tako je. Najjednostavnije rešenje i uslov da se ostane zdrav i živi duže je jenostavno čitati sadržaj proizvoda i čuvati se hrane prezasićene solju.
