You are here

Individualnost treninga kao lek

Danas se u mnogim sferama života insistira na individualnom pristupu, pa tako i kada je reč o fizičkoj aktivnosti. Različiti tipovi programa treninga zastupljeni na društvenim mrežama, samo dovode do zabune, naročito među početnicima, jer pružaju opšte informacije, što je donekle i logično, jer se na osnovu tih informacija mogu oblikovati različiti programi treninga prilagođeni potrebama pojedinaca.

Zašto je individualnost treninga toliko važna?

Prema poslednjim preporukama Američkog koledža za sportsku medicinu (ACSM, 2014), kombinacija umerenog i/ ili intenzivnog vežbanja 3-5 puta nedeljno preporučuje se većini odraslih osoba radi postizanja i održavanja korisnih efekata po zdravlje i kondiciju.

Individualnost jeste osnovni princip programiranja treninga usmeren na prilagođenost vežbanja specifičnim potrebama i sposobnostima svake osobe. Učesnici se razlikuju prema ciljevima programa i adaptacionim reakcijama na vežbanje. Odgovor na vežbanje zavisi od brojnih faktora: pol, starost, telesna struktura, genetska predispozicija, nivo kondicionog statusa.

Poseban pristup treba imati prema početnicima, bilo koje starosne grupe. Individualnost je ovde jako važna, jer treba u startu savladati osnove, tehniku izvođenja vežbi, načine doziranja, i upoznati svoje telo kroz jedan prilagođen sistem vežbanja. A pri svemu tome, izbeći povredjivanje, jer je to, nažalost, često limitirajući faktor ponovnog vraćanja fizičkoj aktivnosti. Oni koji već imaju određeni kondicioni status, mogu lakše savladati složenije oblike treninga, ali uz stalno podsećanje na bazične informacije, kao što je npr. važnost redovnog istezanja, jer se one često previde.

Starenje je kompleks involutivnih procesa koji ima jednu značajnu karakteristiku a to je smanjenje fizičke aktivnosti, koje značajno ubrzava druge degenerativne procese. Istraživanja su pokazala da stare osobe mogu bitno da povećaju svoju snagu i izdržljivost uz intenzivne, ali optimalno dozirane programe vežbanja. Trening izdržljivosti pomaže održavaju i poboljšanju različitih aspekata kardiovaskularnih funkcija. Trening snage ublažava tempo gubljenja mišićne mase. Za dodatnu korist redovno vežbanje pruža poboljšanje zdravlja kostiju sa smanjenjm rizika osteoporoze, poboljšanje držanja, smanjenje rizika od padova, kao i povećanje fleksibilnosti.

Što se tiče pola, specifičnosti telesne strukture utiču na vrstu i doziranje fizičkih aktivnosti. Svakako učinci kako aerobnih tako i treninga snage imaju efekte i kod žena, samo nešto manje izražene u odnosu na muškarce. Slabija je izdržljivost u aerobnim aktivnostima, a dobitak u mišićnoj masi je manji kod žena što je donekle uslovljeno i slabim ligamentima i manjom gustinom kostiju.

U odnosu na ciljeve, ako je reč o gubitku masnih naslaga, važno je znati da na metabolizam masti izuzetno povoljno deluje dinamička fizička aktivnost, a samo trajanje fizičke aktivnosti a ne intenzitet, predstavlja ključni parametar u modifikovanju metabolizma lipida. Aerobni trening smanjuje ukupan zdravstveni rizik, dok treninzi snage utiču na poboljšanje mišićne mase i čuvaju gustinu kostiju.

Kada je reč o osobama koje imaju posebne potrebe i zdravstvene probleme, one treba da vežbaju niskim intenzitetom i da postepeno napreduju.

Ako uzmemo za primer hipertenziju, vežbanje se danas priznaje kao važan deo terapije u njenoj kontroli. Budući da su mnoge osobe sa hipertenzijom gojazne i imaju metabolički sindrom, prvi pristup lečenju je terapija bez lekova, uz korekciju životnih navika, što uključuje i povećanje fizičke aktivnosti. Osnovni vid treninga jeste kardiotrening, koji ne samo što povećava aerobnu sposobnost, već i jača srčani mišić, smanjuje srčanu frekvenciju, i na taj način omogućava i njegovu bolju ishranjenost. Kako veća opterećenja mogu dovesti do povećanja krvnog pritiska, preporučuje se trening snage sa malim opterećenjima i većim brojem ponavljanja kao dopuna osnovnom treningu.

Fizička aktivnost nije univerzalno preventivno, niti terapijsko sredstvo. Kod određenih oboljenja ili patoloških stanja ona je indikovana, a kod nekih drugih kontraindikovana, ili su kontraindikovani samo neki njeni oblici.

Individualnost je svakako značajan pristup u doziranju, kako bi se ostvarili najvažniji ciljevi, postigle adaptogene promene i zdravstveni efekti, i naravno poboljšao kvalitet života.

 

 

Literatura:

Jakovljević V, Dikić N (2016). Sportska medicina. 1.izd. Kragujevac: InterPrint.

American College of Sports Medicine (2014). ACSM’s guidelines for exercise testing and prescription. 9th ed. Philadelphia (PA): Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins.

http://www.heart.org/HEARTORG/HealthyLiving/PhysicalActivity/FitnessBasics/Target-HeartRates_UCM_434341_Article.jsp#.XYfnJPXVLIU

 

Foto:Wikimedia, A.F., Wikimedia

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede