Neke večeri sam, po ko zna koji put, gledao onaj film u kome Al Paćino glumi trenera ekipe koja nastupa u profesionalnoh ligi američkog fudbala. I opet me impresionira onaj govor koji je održao svojim igračima u svlačionici pred njihov najvažniji meč u karijeri. Probaću da prenesem šta je otprilike rekao. U svakom trenutku na terenu postoji centimetar ili delić sekunde koji menja utakmicu. Da li si bacio loptu delić sekunde ranije ili kasnije, da li si zatvorio prolaz ili si bio centimetar više desno... I na ujednačenim mečevima svi ti centimetri i desetinke sekunde, koje su ničije, definišu pobednika. Ko ima više volje da ih pokupi on pobeđuje.
Tako je i u powerliftingu. Mnogo sitnica vezanih za trening, izvođenje pokreta, psihičke pripreme, opremu, podešavanje opreme, itd. može da odluči da li je težina uspešno podignuta ili nije. Položaj nogu na benču, da li si stavio magnezijum na leđa pre čučnja, puder na butine pre mrtvog, …. Sve je to daje po kilu-dve u konačnom zbiru.Evo jednog detalja koji može bitno povećati verovatnoću da pokušaj sa graničnom težinom bude uspešan. STISAK. Ako jače stegnete šipku većom energijom dižete teg. Evo probajte iz sve snage da stegnete pesnicu, a da ne stegnete biceps i triceps. Neće? Pa neće. Stiskanjem pesnice se sasvim sigurno mišići podlakticem, nadlaktice pa i ramena stavljaju u tonus. Primena stiska u podizanju tega sa klupe je možda malo zamagljena, ali poprilično logična... A i ne može da škodi.
Jakim siskanjem šipke na benču dodatno pobuđujemo triceps, a i gotovost celog organizam. Poznata je stvar da se odlučnost u životnim situacijama iskazuje, nesvesno, stiskanjem pesnice. A sada da malo objasnim i o motornim jedinicama koje se aktiviraju prilikom pokreta guranja, a čiji broj za malo bude uverćan prostim stiskanjem pesnice.
“Mišić, sastavljen od mnoštva mišićnih vlakana, vrši neki rad kada se kontrakuje odnosno skraćuje. Komandu da se zgrči mišić dobija preko mnoštva motornih neurona koji samo provode električni impuls iz mozga. Ne brinite ako deluje komplikovano na kraju ću dati zaključak na vrlo jednostavnom nivou. Svaki motorni neuron je zadužen za 5, 10 ili 50 od stotina i hiljada mišićnih vlakana nekog mišića. Kombinacija motorni nerv i vlakna kojima on upravlja se nazivaju MOTORNA JEDINICA. To je bitno da se razume. Motorna jedinicu čine nerv i nekoliko mišićnih vlakana koje inervira taj nerv. Kod izvođenja bilo kakvog pokreta mozak šalje komandu i aktivira se minimalno potreban broj motornih jedinica. I to se prvo aktiviraju one manje sa manjim brojem mišićnih vlakana. Ako treba samo da ispružimo ruku ispred sebe je jedna priča a ako u ruci držimo bućicu od 15 kg to je druga priča. Kako stvar postaje teža, ako pokret zahteva veću snagu mozak šalje dodatni elektro impuls i aktiviraju se i veće motorne jedinice.
Razlika između običnog čoveka i nekoga ko trenira je u tome što iz istog poprečnog preseka mišića može da izvuče veću snagu. Kako? Višegodišnjim treningom razvijena je sposobnost da se u pokret uključuje veći broj motornih jedinica. Neka je za običnog građanina (onog što po četvorica staju u lift) makismano angaživanje motornih jedinica 40%, kod sportiste je to 60% ili više.”
Jedan od načina da uključimo više motornih jedinica u pokret benč presa je i snažno stiskanje šipke, a samim tim i generišemo veću snagu ispod tega.
Ne može da škodi zato probajte.
