You are here

Važnost treninga i sporta u razvoju deteta

U modernom svetu gde je tehnologija sve prisutnija u svim oblastima, prisutniji su i deformiteti u razvoju dece, ali i kod nas odraslih. Neretko sate provodimo za računarima ili tv-om u sedećem, poluležećem ili čak ležećem položaju. Sedimo na poslu, na putu do posla, dok odmaramo od napornog radnog dana, pa čak i dok se zabavljamo igrajući igrice ili čitajući knjigu. Ako uz sve to nemamo naviku da makar svaki drugi dan odradimo trening u teretani, u prirodi ili kod kuće, to može ostaviti ozbiljne posledice po naše zdravlje. Ovakav način života utiče nepovoljno i na naše najmlađe koji se tek razvijaju. Oni većinu vremena u školi provode sedeći, a kasnije se to nastavlja i kod kuće uz računar, tablet ili pametni telefon. Roditeljima je uvek lakše “pustiti” dete da igra igrice nego da budu aktivni zajedno sa njim, često nerazmišljajući kakve to posledice ostavlja na njihov razvoj.

Zbog dugog nepravilnog sedenja i nedostatka fizičke aktivnosti dolazi do slabljenja mišića koji drže telo u pravilnom položaju što dovodi do deformiteta kičmenog stuba kao što su skolioza, kifoza i lordoza.

Skolioza je deformitet koji predstavlja bočno krivljenje kičme nastale usled slabljenja ligamenata i mišića, deformiteta jednog ili više pršljenova ili međupršljenova. Ova vrsta deformiteta može biti urođena ili stečena. Može se javiti u više stepeni i veoma je bitno reagovati na vreme kako oni ne bi napredovali. Najveći broj defomiteta su stečeni deformiteti i zato je najbolje da delujemo preventivno i deci obezbedimo dovoljno fizičke aktivnosti. Na primer skolioza prvog stepena se može otkloniti vežbanjem, istezanjem, odnosno jačanjem mišića. Deformiteti drugog stepena se ne mogu u potpunosti otkloniti, dok deformiteti trećeg stepena zahtevaju i neki vid operacije.

Kod kifoze se javlja zakrivljenost kičme u gornjem delu leđa. Lordoza je zakrivljenost lumbalnog ili donjeg dela kičme ka napred. Ovi deformiteti se mogu javiti u bilo kom životnom dobu, i nije ih lako ispraviti. Stalno imaju tendenciju da se pogoršavaju ako se ne radi na njima. Čak i deformiteti koji nisu naročito vidljivi golim okom mogu stvarati ozbiljne probleme i izazvati bolove i ograničavanje pokreta.

Naravno pored deformiteta kičme tu si i drugi deformiteti poput deformiteta stopala koje se javlja kod svakog petog deteta. I ako razmislite da je većina ovih problema izazvana samo nedostatkom fizičke aktivnosti ili nereagovanjem na problem u ranoj fazi onda shvatamo da su ovo posledice naše neodgovornosti. Neodgovornosti roditelja koji su prezauzeti svojim problemima, a veoma često i profesora koji nisu dovoljno posvećeni svome radu.

Ovo je samo nekoliko mogućih scenaria ukoliko nam deca nisu fizički aktivna nego sate provode igrajući igrice. Fizička neaktivnost dovodi i do razvoja mnogih hroničnih bolesti kao što su dijabetes tipa 2, bolesti srca i gojaznost. Zbog toga je bitno da naše najmlađe ne zatvaramo da sede u stanu za računarom nego je bitno da se bave sportom koji će im pored zabave doneti i mnogo koristi u pravilnom razvoju. Slabost određenjih mišićnih grupa često pored deformiteta dovodi i do povreda. Deformiteti kao i sve vrste bolesti se mogu javiti i kasnije tokom godina zato je potrebno da nastavimo sa vežbanjem i da pored svih obaveza nađemo vremena za trening.

Takođe ne treba da mislimo da nam je kasno da sada počnemo jer nikada nije kasno da počnemo da vodimo računa o svom zdravlju. Pored klasičnog bavljenja sportom i fizičke aktivnosti deteta putem društvenih, sportskih igri i trčanja, neretko je potrebno raditi i korektivnu gimnastiku koja uključuje izvođenje vežbi prilagođenih konkretnom problemu. Istraživanja i statistika po pitanju svih vrsta deformiteta je poražavajuća, ali više o tome obradićemo u nekom narednom tekstu.

 

Dušan Miletić
Powerlifting i benchpress takmičar