You are here

Gojaznost kao bolest dece i odraslih

 

Gojaznost je u Evropi dostigla pandemijske razmere. Samo u poslednje dve decenije učestalost gojaznosti se utrostručila i ako se ne preduzmu konkretne mere do 2010. godine u evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije biće 150 miliona odraslih gojaznih osoba (20% od ukupne populacije) i 15 miliona gojazne dece i adolescenata (10% od ukupne populacije).

Danas, u većini zemalja između 30% i 80% odraslih pate od prekomerne telesne težine. Prema poslednjim dostupnim podacima gojaznost u regionu se kreće u rasponu od, na primer, 28% Uzbekistanaca i 66% Iraca do 13 % odraslih u Portugalu i 23% odraslih gojaznih u Finskoj. Postoje značajne razlike kako između regiona, društvenih grupa, muškaraca i žena i starosnih grupa. Ipak može se reći da je učestalost gojaznosti u porastu u celom regionu.

Prekomerna telesna težina je najčešći poremećaj u detinjstvu u evropskom regionu. Danas, oko 20% dece pati od viška kilograma, od kojih je trećina gojazna. Svako deseto dete će biti gojazno do 2010. Ta deca su u većem riziku da obole od dijabetesa tip 2, da imaju povišen krvni pritisak, probleme sa spavanjem kao i različite psihosocijalne probleme. Najviše zabrinjava činjenica da gojazna deca ostaju gojazna i u odraslom dobu te su sklona da obole od ozbiljnijih bolesti što rezultira pogoršanjem kvaliteta i smanjenjem očekivanog trajanja života. Sektor za zdravlje u Velikoj Britaniji je predvideo da će očekivano trajanje života za muškarce biti, u proseku, manje za pet godina, do 2050. godine, ukoliko se sadašnji trend gojaznosti nastavi. Jednom stečene navike u ishrani i fizičkim aktivnostima u detinjstvu ostaju do kraja života.

Gojaznost nastaje usled neželjenog porasta telesne težine, do koje dolazi kada ljudi jedu više nego što potroše putem fizičke aktivnosti. Gojazni ljudi imaju povećan rizik oboljevanja od mnogih bolesti, kao što su insulin nezavisni dijabetes (tip 2), kardiovaskularne bolesti, povišen krvni pritisak, šlog i neke vrste karcinoma (endometrijuma, jajnika, dojki, cerviksa, prostate, kolorektuma, žučne kese gušterače, jetre i bubrega), a imaju i psihosocijalne probleme. Osnovni parametar gojaznosti je BMI (indeks telesne mase). BMI je telesna težina izražena u kilogramima podeljena visinom u metrima kvadratnim. Za odrasle, normalno uhranjene, BMI se kreće od 18-24.9, BMI od 25 i više se smatra prekomernom telesnom težinom, vrednost BMI od 25-29.9 je predgojazno stanje, a BMI 30 i više je gojaznost. Prekomerna telesna težina uzrokuje svake godine milion smrti u regionu.