Imunost je definisana kao otpornost na bolest, naročito infektivnu bolest. Skup ćelija, tkiva i molekula koji posreduju u otpornosti na infekciju naziva se imunski sistem, a koordinisana reakcija tih ćelija i molekula na infektivne mikroorganizme je imunski odgovor.
Fiziološka funkcija imunskog sistema je da spreči infekcije i iskoreni već uspostavljene infekcije. Funkcija imunskog sistema je da štiti organizam od svih činilaca koji bi mogli narušiti zdravlje. Imunski sistem se aktivira svaki put kada se bilo koje strano telo ili organizam nađu u ljudskom telu. To su najčešće mokroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice), kao i čestice zagađenja, ili toksini, a takvi činioci su nazvani antigenima. Veoma važan zadatak ovog sistema je da pamti strane materije i razlikuje ih od onih koje pripadaju ljudskom organizmu.
Organi imunskog sistema su: limfni čvorovi, slezina, timus, krajnici i adenoidi. Svi oni povezani su međusobno sistemom limfnih sudova kojima teče limfa - bezbojna tečnost u kojoj se nalaze limfociti koji imaju glavnu ulogu u imunskom odgovoru organizma.
Značaj imunskog sistema za zdravlje jasno ilustruju česta zapažanja da su osobe sa oštećenim imunskim odgovorom osetljive na teške infekcije koje često ugrožavaju život. Suprotno, stimulacija imunskog odgovora na mikroorganizme vakcinacijom predstavlja najefikacniji metod zaštite od infekcija. Imunski odgovor predstavlja glavnu barijeru za uspešnu transplantaciju organa, koja se sve više koristi kao terapijski postupak u slučaju gubitka funkcije organa.
Antitela, produkti imunskog odgovora, veoma su specifični reagensi za detekciju velikog broja molekula u cirkulaciji, na ćelijama i u tkivima.
Mehanizmi odbrane domaćina sastoje se od urođene imunosti, koja posreduje u ranoj zaštiti od infekcija, i stečene imunosti, koja se razvija sporije i obezbeđuje kasniju, ali još efikasniju odbranu od infekcija.
Termin urođena imunost (prirodna ili nativna) odnosi se na činjenicu da taj tip odbrane domaćina uvek postoji kod zdravih jedinki, spreman da spreči ulaz mikroorganizama i da brzo eliminiše one mikroorganizme koji su dospeli u tkiva domaćina. Stečena imunost (specifična ili adaptivna) predstavlja tip odbrane domaćina koji je stimulisan onim mikroorganizmima koji su prodrli u tkiva i koji se prilagođava u odnosu na tip prisutnog mikroorganizma.
Prvu liniju odbrane u urođenoj imunosti obezbeđuju epitelne barijere, specijalizovane ćelije i prirodni antibiotici prisutni u epitelu, koji svi zajedno funkcionišu tako što blokiraju ulazak mikroorganizama. Ako mikroorganizmi prodru kroz epitel i nađu se u tkivima ili cirkulaciji, na njih deluju fagociti, specijalizovani limfociti nazvani urođenoubilačke ćelije (engl.naturall killer, NK) i pojedini proteini plazme, uključujući i proteine sistema komplementa. Osim što obezbeđuje ranu odbranu tokom infekcije, urođeni imunski odgovor dodatno pojačava stečeni imunski odgovor na infektivne agense.
Mnogi mikroorganizmi su evoluirali tako da mogu da se odupru urođenoj imunosti. Odbrana protiv tih infektivnih agenasa je zadatak stečene imunosti i zato njeni poremećaji izazivaju povećanu osetljivost na infekcije. Stečena imunost se sastoji od limfocita i njihovih produkata kao što su antitela. Ćelije stečene imunosti, limfociti, prepoznaju različite supstance koje produkuju mikroorganizmi, ali i neinfektivne molekule. Takve supstance nazivaju se antigeni.
Postoje dva tipa stečene imunosti, humoralna i celularna imunost, koje su posredovane različitim ćelijama i molekulima i koje obezbeđuju odbranu od ekstracelularnih (humoralna) ili intracelularnih (celularna) mikroorganizama. Humoralni imunski odgovor je posredovan proteinima koji se nazivaju antitela koje stvaraju ćelije nazvane B-limfociti. Celularna imunost je posredovana ćelijama koje se nazivaju T-limfociti.
Imunost može biti indukovana infekcijom ili vakcinacijom (aktivna imunost), ili preneta unosom antitela, odnosno limfocita aktivno imunizovane jedinke (pasivna imunost).
Autoimune bolesti nastaju onda kada imunski sistem izgubi sposobnost imunskog pamćenja i počne ćelije sopstvenog organizma da prepoznaje kao strane i da ih napada i uništava.
