Melanin je boja (pigment) koju proizvode odeđrene ćelije u organizmu uz, između ostalog, i važno sudelovanje hormona nadbubrežne žlezde. Najviše ćelija koje stvaraju melanin ima u potkožnom tkivu, ali one mogu taj pigment predati i drugim ćelijama u okolini. Delovanjem sunčevih zraka, kako bi zaštitile kožu od oštećenja ultraljubičastim zrakama, ćelije povećavaju stvaranje melanina u većim količinama te koža na izloženim delovima potamni.
Kod nekih ljudi ovaj proces je brži i izraženiji. Iako ljudi crne puti nemaju veći broj stanica koje stvaraju melanin, nastala zrnca su veća, dok beloputi ljudi s plavom kosom i svetlim očima melanin stvaraju u manjim količinama i sporije. Crvenokosi pak ljudi, zbog mutacije, stvaraju sličan pigment (feomelanin), koji ima crvenkastu boju. Naglo prekomerno izlaganje suncu izaziva opekotine, koje nemaju nikakve veze s tamnjenjem kože.
No nisu samo sunčevi zraci povod za pojačano nakupljanje melanina, već ono nastaje i kod nekih bolesti, kao posledica uzimanja nekih lekova (na primjer kontracepcijskih sredstava), kod trudnoće, nekih hormonalnih i jetrenih poremećaja, a sasvim retko i kod uzimanja neke hrane. Lokalno, ono može nastati kao posledica upale ili nanošenja na određeni deo kože nekog terapeutskog ili kozmetičkog sredstva. Promena boje kože zavisi od toga da li se pigment taloži na površini ili u nešto dubljim slojevima kože (smeđa do sivo-plavkasta).
Ako se pod mikroskopom pogleda komadić kože nekoga ko je sklon nastanku pega, vidimo da postoji višak ćelija koje stvaraju melanin. Kao reakcija na neki podražaj, dolazi do pojave tamnih mrlja na koži, nepravilnog oblika i nepravilnih granica, najčešće po nosu, obrazima ili bradi. Dakle, pege nastaju kod određenih ljudi kada neki drugi uzrok, delovanjem sunčevih zraka, dovede do tih pojava. Dosta često ne može se ustanoviti taj "drugi uzrok".
