Fizička opterećenja predstavljaju u osnovi zdrav stimulus za unapređenje zdravlja, kada su pravilno dozirana. Kontinuirano dugogodišnje bavljenje sportom, rekreativno ili profesionalno, dovodi do promena u telu sportiste. Te promene mogu biti u građi ili funkciji, a gube se brzo u fazi prekida treninga. Promene nastaju se na mišićima (hipertrofija, povećanje kontraktilnih struktura, energetskog kapaciteta mišićnih čelija, prokrvljenost mišića), promene na nervnom sistemu (centralnom, perifernom, vegetativnom – simpatikus i parasimpatikus), promene na respiratornom sistemu, promene na srcu i krvnim sudovima.
Koji su efekti treninga na naše telo?
Produženo treniranje dovodi do prolaznih ili trajnih promena u našem telu. Dolazi do usporenje frekvence srca u miru, smanjuje se arterijski krvni pritisak i postiže se brži oporavak posle opterećenja. Srčana potrošnja kiseonika u naporu se smanjuje što poboljšava funkciju srca kao pumpe. Povećava se prokrvljenost skeletnih mišića i metabolizam masti (kako smanjenjem telesne mase i preraspodelom masti u organizmu, tako i povećanim dejstvom enzima koji učestvuju u metabolizmu masti). Da bi se aktivnim mišićima dopremila dovoljna količina kiseonika pri ponavljanim naporima velikog intenziteta nastaje adaptacija srčanog mišića, poznata kao sportsko srce. Karakteriše se povećanjem njegovih šupljina, debljine srčanog mišića, povećanjem ekonomičnosti srčanog rada u miru i u uslovima fizičkog opterećenja.
Povećanu efikasnost srce ostvaruje:
a) sniženjem srčane frekvence (veći broj kontrakcija troši više energije), b) proširenjem komora (isti volumen krvi može biti istisnut iz srca manjim brojem kontrakcija),
c) povećanjem debljine srčanog mišića (prati proširenje komora da bi se pritisak srčanog zida održao u granicama normale).
Minimalni period treniranja potreban za razvoj promena tipičnih za sportsko srce je 6 nedelja, a ove promene se povlače već nakon nakon jedne nedelje netreniranja. Promene koje nastaju zavise od vrste sporta, kao i od dužine perioda treniranja. Postoje dve vrste opterećenja kojima srce može biti izloženo – dinamičko i statičko.
1) Izrazito dinamički sportovi predstavljaju sportove izdržljivosti (trčanje, plivanje, biciklizam). Oni dovode do opterećenja srca količinom krvi koju srce pumpa. Ova vrsta opterećenja srca dovodi do proširenja srčanih šupljina sa umerenim zadebljanjem srčanog mišića. To se naziva ekscentrična hipertrofija srčanog mišića.
2) Izrazito statički sportovi predstavljaju sportove snage (dizanje tegova, rvanje, bodi bilding). Oni dovode do opterećenja srca pritiskom (povećan pritisak pri statičkom naporu koje srce kao pumpa treba da savlada). Ova vrsta opterećenja srca dovodi do zadebljanja srčanog zida, bez proširenja srčanih šupljina. Ovo se naziva koncentrična hipertrofija srčanog mišića.
Međutim, kod osoba sa rizikom od poremećaja srčanog rada i onih sa postojanjem srčanog oboljenja, fizičko opterećenje može dovesti do iznenadnog ozbiljnog srčanog poremećaja. U nekim, srećom retkim slučajevima, kod ovih osoba, može nastati zastoj srčanog rada. Uloga sportskog lekara je da spreči mogućnost da bavljenje sportom ugrozi sportisti zdravlje. Osnovni zadatak sportske medicine je da otkrije osobe sa povećanim rizikom od neželjenog srčanog poremećaja povezanog sa bavljenjem sportom.
Simptomi srčanih oboljenja u sportu
Bol u grudima, vratu, vilici, rukama
Jedan od najznačajnijih znakova bolesti srca i koronarnih krvnih sudova.
- vrsta bola: stezanje, težina, osećaj težine.
- mesto bola: ispod grudne kosti, preko sredine grudi sa prednje strane , leva ruka, vrat, vilica, rame.
- bol se javlja pri naporu, emotivnom uzbuđenju, stresu, hladnoći.
- bol koji ne ukazuje na sčana oboljenja: tup ili oštar bol koji se javlja pri udahu, sa leve strane grudi, pri određenom pokretu, posle vežbanja.
Nedostatak vazduha u miru ili pri blagom naporu
Nedostatak vazduha je važan znak koji ukazuje na srčana ili plućna oboljenje, javlja se tokom velikih napora kod zdrave, aktivne populacije. Kada se javlja pri blažem naporu može da ukaže na postojanje srčanih ili plućnih oboljenja.
Vrtoglavica i nesvestica
Nesvestica ili gubitak svesti javlja se zbog slabijeg protoka krvi kroz mozak. Vrtoglavica ili nesvestica tokom vežbanja mogu biti poslestica srčanih problema koji smanjuju minutni volumen srca, to jest količinu krvi koju srce pumpa u minuti. Srčana oboljenja koja mogu izazvati ove probleme su: poremećaji srčanog ritma tj aritmije, hipertrofična kardiomiopatija (zadebljanje komore srca), suženje krvnih sudova srca. Nesvestice tokom vežbanja, mogu se pojaviti nakon jačeg trčanja, vežbi za noge (čučnjevi, leg pres) kada sportista posle odrađene serije vežbi stoji u mestu. To je posledica neaktivnosti mišićne pumpe nogu i zadržavanja velike količine krvi u vaskularnom koritu mišića nogu. Pri kontrakciji mišića nogu krv se pumpa nazad ka srcu, a velika aktivnost nožnih mišića značajno širi krvne sudove u nožnim mišićima. Nagli prekid kontrakcije mišića, dovodi do zadržavanja velike količine krvi (pod uticajem gravitacije) u nogama i smanjenog priliva krvi ka mozgu. Iz tog razloga se uvek savetuje šetanje posle vežbi, umesto stajanja u mestu.
Noćni nedostatak vazduha (dispnea)
Noćna dispnea koja se javlja tokom nekoliko sati spavanja i prolazi ustajanjem iz kreveta može biti znak poremećaja funkcije leve srčane komore. Takođe, problem se može javiti i kod ljudi koji boluju od bronhitisa, međutim, kod njih se tegobe iskašljavanjem smiruju.
Otok skočnih zglobova
Pojava otoka na obe noge, može biti znak slabijeg rada srčanog mišića kao pumpe. Otok koji se javlja na jednoj nozi znak je poremećaja funkcije venskog sistema te noge.
Lupanje srca
Neprijatan osećaj lupanja srca, najčešće je posledica poremećaja srčanog ritma. Preskakanje srca se javlja zbog emotivnog uzbuđenja, povećanog minutnog volumena srca pri naponu, malokrvnosti, prolapsa mitralnog srčanog zalistka, nedostatka magnezijuma, prisustva infekcije u organizmu. Najčešće su bezazlenog karaktera kod sportista, međutim poremećaj ritma u sportu nekad može biti znak veoma ozbiljnog srčanog oboljenja i mora se ozbiljno ispitati.
Šum na srcu
Otkriveni šum na srcu, posebno u dečijem uzrastu, najčešće je dobroćudnog karaktera i prolazi sa rastom, međutim šum na srcu može biti znak i ozbiljnog urođenog srčanog oboljenja, ili bolesti srčanih zalistaka i mora biti detaljno ispitan, na prvom mestu ultrazvučnim pregledom srca.
Kod pojave nekih od navedenih problema, potrebno je uraditi - ispitivanje srca i srčanog rada u miru i naporu. Metode koje se obično koriste u dijagnostici srčanih problema povezanih sa sportom: ekg u miru, ultrazvuk srca, 24h holter srčanog ritma, test opterećenja.
