You are here

Kičma kao oslonac

 

Kičma je koštani stub dug oko 75 cm u muškaraca i 65 cm u žena. Sastoji se od 33 pršljenova koji su međusobno u vratnom, grudnom i slabinskom delu povezani međupršljenskim diskovima (disci intervertebrales), a u krstačnom i trtičnom delu su srasli i čine istoimene kosti. Podržava ju oko 140 mišića koji upravljaju njenim pokretima – od mišića vrata, leđa i grudnog koša, do mišića trbuha i dna karlice. Od 33 pršljenova, 24 ih je povezano međupršljenskim diskovima koji elastično raspodeljuju opterećenja. U svakom kolutu nalazi se spoljni vezivni prsten, a u sredini mekana jezgra, koja poput opruge ublažava potrese pri prenosu sila. Ta jezgra kod mladih ljudi sadrže i do 88 % vode. Promene u mekom delu jezgra započinju već u pubertetu, a s godinama se sadržaj tečnosti smanjuje čak na 70 %. No uprkos promenama međupršljenskim diskovima, njihovo se opterećenje s godinama ne smanjuje.

Akutna bol u ledjima
Nastaje naglo, najčešće nakon «krivog» pokreta ili podizanja tereta, pri čemu se oseća bol u donjem delu leđa. Bol može biti tako jaka da bolesnik ostane trenutno ukočen u određenom položaju. Ako je pritisnut i živac koji na tom mestu izlazi iz kičme, bol «seva» duž noge, nekada sve do stopala. Takvo stanje nazivamo lumboishijalgija ili « išijas».

Hronična bol u ledjima
Smatra se bol u leđima koja traje više od 14 dana, a posledica je dugotrajnih, hroničnih procesa starenja i trošenja kičme (degenerativnih promena). Deformisani pršljenovi i diskusi, upale malih zglobova te promene na ligamentima i mišićima, mogu pritisnuti nervne strukture uzrokujući bol. Tada je bol dugotrajna ili se javlja povremeno uz osećaj zakočenosti, ali je uvek blaža od akutne.

Bol je znak da nešto ne funkcioniše kako treba, ali uvek je bolje ulagati u očuvanje zdravlja i ne čekati da se pojavi bol.

Za zdravlje kičme izuzetno je važno postići prirodnu i ujednačenu napetost svih mišića i redovno izvoditi vežbe za njihovo jačanje.

Kretanje je najbolja zaštita kičme, jer samo redovna izmena mirovanja i opterećenja omogućuje prokrvljenost pršljenova i mekih tkiva kičme koji tako mogu primati hranjive materije i uklanjati vlastite otpadne proizvode. Kičmi najbolje odgovara plivanje, košarka, odbojka, rukomet, planinarenje. Važno je istovremeno održavati primerenu telesnu težinu, jer zbog svakog kilograma viška na trbuhu, kičma trpi opterećenje od 7 kilograma!

Zbog sedalačkog načina života poremećaji kičme vrlo su česti, ali vrlo je jednostavno održavati zdravlje kičme. Treba redovno vežbati vežbe koje jačaju trbušne i leđne mišiće, one koji oblikuju «prirodni mišićni steznik» koji podržava kičmu.