Da bi objasnili pojam endogenih antioksidanata moramo da se vratimo nekoliko koraka unazad.
Prvo, šta su zapravo antioksidanti i čemu oni služe?
Antioksidanti su veoma šarolika grupa molekula koji imaju zadatak da neutralizuju štetne slobodne radikale. Naime, kad se neki molekul ošteti i umesto para elektrona koji normalno treba da ima ostane samo jedan, nespareni, on postoje slobodni radikal. Slobodni radikal je veoma aktivna čestica jer iz svoje okoline traži izgubljeni elektron tj teži stanju ravnoteže. Na žalost taj elektron nalazi u drugom molekulu koji onda postaje slobodni radikal. Kada se ova lančana reakcija pokrene u našem organizmu usled recimo infekcije ili druge vrste upale, u našem telu stradaju veoma važni elementi kao što su masti iz ćelijske membrane, genetski materijal (DNK i RNK) i važne belančevine (proteini).
Ako se niko ne suprotstavi ovoj reakciji konačan rezultat bio bi kompletan „raspad sistema“, tj oštećenje tkiva organa pa i celog organizma. Dejstvo slobodnih radikala vezuje se za bolesti kao što su tumori, Alchajmerova bolest, preeklapsija, ali i za, nemilo nam, starenje. Takođe, tokom vežbanja dolazi do ubrzanog stvaranja slobodnih radikala što se mora kompenzovati ne bi li došlo do zamora i pretreniranosti.
Naravno ništa u našem organizmu nije prepušteno slučaju. I tako konačno dolazimo do toga šta su zapravo antioksidanti – to je čitav sistem složenih molekula koji sprečavaju ili zaustavljaju stvaranje slobodnih radikala a time i njihov pogubni efekat na naš organizam.
Koliko je njihovo dejstvo važno biće još jasnije ako znamo da se tokom uobičajenog metabolizma svakodnevno, svakog trenutka stvaraju slobodni radikali, ali mi njihovo dejstvo ne osećamo tj ono nema posledica. Ovo je isključivo „posledica“ dejstva antioksidanata koji zaista neprestano rade u cilju zaštite našeg organizma.
Naš orgnizam stvara ove antioksidante kao što stvara i mnoge druge važbe molekule u telu (kao što su različiti enzimi).
Nije važno da znake koji su sve to, ali kad vidite spisak videćete da vam je većina njih već poznata. U endogene antioksidante spadaju: superoksid dismutaza (SOD), alfa lipočna kiselina (ALA), koenzim Q10 (CoQ10), katalaza i glutation peroksidaza.
Iako se oni nalaze u našem telu u nekim stanjima (bolest, težak fizički rad, naporni treninzi) u kojima dolazi do prevage slobodnih radikala nad antioksidantnim snagama neophodna je nadoknada antioksidanata jer se oni pojačano troše ne bi li dostigli ubrzano stvaranje slodobnih radikala. Takođe, starenjem se naše zaštitne snage smanjuju, vremenom se iscrpljuju i to je takođe prilika da obnovimo borbeni potencijal.
