Omotač zgloba kolena, odnosno sinovijalna čaura unutar zgloba kolena formira prevoje i duplikature koji se manifestuju kao vezivni nabori tzv. plicae synoviales. Najčešće prisutna je donja, infrapatelarna plika koja se nalazi ispod čašice kolena i pruža se od infrapatelarnog masnog jastučeta do interkondilarne jame kolena. Suprapatelarna plika je nabor koji delimično razdvaja suprapatelarni recesus od zgloba kolena, a nalazi se kod 60 do 80% sportista. Medijalna (unutrašnja) plika, koja može biti vezana za suprapatelarnu, pruža se prednjeunutrašnjom stranom zgloba kolena do infrapatelarnog masnog jastučeta, a nalazi se u 18-55% sportista.
Anatomija kolena
Zglob kolena predstavlja zglob po tipu šarke, zbog čega spada u grupu manje pokretnih zglobova - obavljaju se pokreti savijanja (fleksije) i opružanja (ekstenzije), a pri savijenom kolenu moguća je i spoljašnja i unutrašnja rotacija. Stabilizatori kolenog zgloba se dele na pasivne (ligamenti kolena) i aktivne (muskulatura kolenog zgloba)
- Kolateralni ligamenti (unutrašnji MCL i spoljašnji LCL) nalaze se na bočnim stranama kolenog zgloba i stabilizuju zglob kolena u bočnim pravcima (valgus i varus sila)
- Ukršteni ligamenti (prednji ACL i zadnji PCL) nalaze se u unutrašnosti kolena, imaju funciju da stabilizuju koleno pri pokretima promene pravca.
- Meniskusi (medijalni i lateralni) – smanjuju kontakt između butne kosti (femur) i potkolenice (tibijalnog platoa).
Prednje strukture kolenog zgloba – patelofemoralni kompleks (mišić kvadriceps, čašica kolena, ligament patele – ekstenzorni aparat kolena), sluzne kese - burze ( suprapatelarna, infrapatelarna), Hofino masno jastuče (nalazi se iza ligamenta patele).
Medijalne strukture kolenog zgloba – medijalni kolateralni ligament (LCM) i pripoj tetiva unutrašnje grupe fleksora kolena (pes anserinus - tetivni pripoj tri mišića m.semitendinosus, m.sartorius, m.gracilis, kao i pripoj m.semimembranosus) na potkolenici (tibija).
Lateralne strukture kolenog zgloba – lateralni kolateralni ligament (LCL) i tetivna struktura iliotibijalne trake (traktus iliotibialis), pripoj tetive m. bicepsa femorisa.
Zadnje strukture kolenog zgloba – zadnji segment zglobne kasule i pripoji spoljašnje i unutrašnje glave m.gastroknemiusa.
Klinička slika
Simptome izaziva najčešće hronično izmenjena ( zadebljala, a neretko i kalcifikovana) medijalna plika, a mnogo ređe se simptomi javljaju zbog suprapatelarne plike. Ekstenzija (opružanje) u zglobu kolena dovodi do nastanka imigementa (sindroma sudaranja) između zadebljale medijalne plike i unutrašnje površina čašice (medijalni faset patele) tako promenjena plika udara o medijalnu fasetu patele, dok je pri savijenom kolenu u dodiru s anteromedijalnim delom kondila femura. Na mestima sudaranja ovih struktura nastaje iritacija i razmekšanje hrskavice, koja se klinički manifestuje kao i hondromalacija. Subjektivno se sportisti žale na simptome –„kao da mi nešto preskoči i pukne u kolenu“ ili „često nešto škljocne“ a postoje i problemi sa osećajem povremenih blokada.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda, anamneze i dopunske dijagnostike. Pri kliničkom se pregledu zadebljana plika se ponekad može i napipati, međutim obično je prisutna samo bolnost pri pritisku na unutrašnju stranu čašice i medijalni kondil butne kosti. Kliničkim pregledom i dijagnostičkim metodama potrebno je isključiti postojanje drugih stanja i povreda koje bi uzrokovale slične tegobe i probleme. Potrebno je uraditi rendgen, ultrazvučni pregled i eventualno magnetnu rezonancu kolena. Potreno je isključiti postojanje povrede prednjeg ukrštenog ligamenta, meniskusa kolena, hondromalacije patele.
Lečenje
Osnovna terapija sindroma plike kolena predstavlja neoperativno lečenje. Primenjuje se mirovanje, krioterapija, uzimanje sistemski peroralno i lokalno antireumatika. Mogu se primeniti i neki analgetski i antiinflamatorni agensi fizikalne terapije. Od kineziterapije primenjuje se vežbe istezanja mišića zadnje lože buta, vežbe jačanja kvadricepsa. Dolazi u obzir i upotreba specijalnih ortoza, čime se takođe postižu dobri rezultati. Samo u rezistentnim slučajevima koji ne reaguju na standardnu terapiju potrebno je hirurško lečenje – artroskopska ekscezija plike.
