Tim istraživača sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu je nedavno predstavio značajne rezultate studije Evropskoj asocijaciji za dijabetes, na godišnjoj sednici, koja objašnjava kako doručak koji sadrži proteine i masti može zapravo pomoći ljudima sa dijabetesom tipa 2 jer omogućava bolju kontrolu gladi i šećera u krvi . Oni su pokazali su da su obilan doručak, umeren ručak i najmanja porcija večere vrlo važna karika u procesu mršavljenja i održavanju optimalnog balansa u organizmu. Višak kalorija, naročito unetih kroz prerađene i rafinisane ugljene hidrate koji se konzumiraju kasnije tokom dana i uveče se ne metabolišu adekvatno i rezultiraju povećanjem telesne težine (višak ugljenih hidrata se vrlo brzo pretvara u trigliceride i skladišti u obliku masti). Ovaj proces takođe doprinosi sistemskoj metaboličkoj disfunkciji i signifikantno povećava rizik za nastanak dijabetesa.
Dosadašnja istraživanja pokazala su da ljudi koji redovno imaju doručak imaju niži ITM (indeks telesne mase) od onih koji ga preskaču, povoljniju regulaciju nivoa glukoze u krvi posle obroka, kao i bolju osetljivost na insulin. Ovom prilikom, analiziran je uticaj veličine i sastava doručka na kontrolu glukoze u krvi, i njegova povezanost sa profilom hormona kod odraslih osoba sa tipom 2 dijabetesa. Bazirajući svoju studiju na prethodnim radovima koji su pokazali kako ljudi koji redovno jedu doručak obično imaju niži indeks telesne mase (BMI ) od onih koji preskoču ovaj obrok, naučnici su otkrili da se ljudi koji su jeli veliki doručak koji se sastoji uglavnom od proteina i masti za tri meseca značajno snizili šećer u krvi .
Tokom studije, tim je analizirao 59 učesnika u kontrolisanoj kliničkoj studiji koja je uključivala osobe sa prekomernom težinom i gojazne odrasle osobe sa tipom 2 dijabetesa. Učesnici su dobijali standardnu uravnoteženu, niskokaloričnu ishranu uz modifikaciju koja u prvoj grupi uključivala obiman doručak, bogat proteinima i zdravim mastima, dok je u kontrolnoj grupi služen količinski mali doručak. U prvoj grupi, doručak je predstavljao 33 odsto ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, dok je u kontrolnoj grupi na doručak odlazilo 12,5 odsto kalorija. Biometrijska merenja vršena su na svake dve nedelje kada su testirani i markeri zapaljenja, nivoi hormona i masnoća u krvi. Sva merenja urađena su napočetku i na kraju perioda praćenja koji je trajao 13 nedelja.
Istraživači su zaključili da su pojedinci u grupi sa obimnijim doručkom pokazali statistički značajno sniženje hemoglobina A1C, parametra koji govori o stanju regulacije nivoa glukoze u krvi u prethodnih 90 dana. Pored toga, terapijske doze lekova za snižavanje šećera u krvi znatno su smanjene u prvoj grupi (31 %), dok je u kontrolnoj grupi došlo do pojedinačnih povećanja doza. Pored toga, učesnici prve grupe prijavili su smanjenu potrebu za jelom i manju zaokupljenost hranom, dok je u drugoj grupi zaokupljenost hranom porasla. Smatra se da veliki doručak bogat proteinima izaziva supresiju sekrecije grelina, poznatog i kao “hormon gladi “ pa na taj način utiče na ovakav ishod studije. Ispitanici prve grupe imali su i značajno sniženje vrednosti sistolnog ( gornjeg ) pritiska.
Autori studije su zaključili da jednostavna, benigna manipulacija u ishrani - ishrana bogata proteinima i zdravim mastima - izgleda ima dodatne prednosti u odnosu na konvencionalnu niskokaloričnu ishranu kod osoba sa tipom 2 dijabetesa , što su pretpostavili na osnovu sniženih vrednosti markera zapaljenja. Dalja istraživanja je potrebno sprovesti u cilju detaljnog razjašnjenja mehanizama po kojima ovaj relativno jednostavan pristup poboljšava osećaj sitosti i dovodi do boljih rezultata u kontroli glikemije u odnosu na konvencionalni dijetetski pristup.
Literatura korišćena u izradi teksta:
1: Jakubowicz D, Barnea M, Wainstein J, Froy O. High Caloric intake at breakfast vs. dinner differentially influences weight loss of overweight and obese women. Obesity (Silver Spring). 2013 Mar 20.
2: Levitsky DA, Pacanowski CR. Effect of skipping breakfast on subsequent energy intake. Physiol Behav. 2013 Jul 2;119:9-16.
