Nije tajna da je zdrava, balansirana ishrana ključ za zdrav život; međutim, do sada, naučnici nisu imali konkretnih dokaza kroz studije koje direktno povezuju lošu ishranu sa razvojem višestrukih hroničnih bolesti tokom vremena.
Istraživači sa Univerziteta u Adelaidi Medicinskog fakulteta pratili su više od hiljadu Kineza u periodu od pet godina. Tokom analize, naučnici su pratili ukupno zdravlje učesnika, način ishrane i način života.
Oni su ustanovili da je procenat ispitanika koji već ima više od jedne hronične bolesti tokom porastao sa 14 odsto na 34 odsto u periodu od pet godina, kako je navedeno u saopštenju od strane Univerziteta u Adelaide. Faktori rizika kao što su pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti i neregularna ishrana su već deklarisani kao uzročnici hroničnih bolesti. Ovo je prvo istraživanje u nizu koje je pokazalo da je ishrana direktno povezana sa razvojem više hroničnih bolesti tokom vremena .
Istraživanje koje je objavljeno u časopisu Clinical Nutrition, pokazalo je da su ljudi koji su konzumirali više svežeg voća i povrća, kao i više porcija žitarica (osim pšenice i pirinča), imali bolji sveukupni skor vezan za procenu zdravog života .
Konzumiranje integralnih žitarica nudi niz pogodnosti, uključujući smanjenje rizika od moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i bolesti srca. Hleb od žitarica od celog zrna, integralne testenine, braon pirinač, kinoa i pšenične bobice su primeri zdravih izvora hranljivih materija u ishrani. Rafinisane žitarice, kao što su beli pirinač, beli hleb ili testenina i mnoge gotove žitarice koje se najčešće koriste za doručak, kao Ikonzumiranje kolača i torti, može povećati inflamaciju odnosno zapaljenje u organizmu i pogoršanje stanja kao što je artritis (upala zglobova). Unos zdravih ugljenih hidrata transformiše način na koji organizam metaboliše hranu, obezbeđujući više energije, dok istovremeno smanjuje visok krvni pritisak.
Zdrava žitarice nude mnoge druge pogodnosti po zdravlje:
- smanjenje rizika od astme
- zdravije karotidne arterije
- smanjenje rizika od upalih bolesti
- manji rizik od raka debelog creva
- manje bolesti desni i zuba.
Unošenje pirinča kroz ishranu učesnika pokazao se kao značajna karakteristika u studiji istraživača. Unos prinča je bio značajno niži u grupi zdrave populacije . Ovo bi mogao biti razlog jer je pirinač koji konzumiramo uglavnom prerađen i lišen hranljivih materija i vlakana koji se inače mogu pronaći u integralnim žitaricama.
Kroz istraživanja je takođe istaknuta uloga mikroelemenata u prevenciji velikog broja oboljenja. Viši dnevni unos gvožđa , magnezijuma, fosfora , vitamina C , kalijuma i vitamina B1 je povezan sa očuvanjem zdravlja učesnika. Na osnovu rezultata , čini se i da veći unos voća pomaže u sprečavanju pojave hroničnih bolesti , dok se veći unos povrća ističe kao značajniji u zaštiti od razvijanja više od jedne hronične bolesti . Do ovih saznanja došlo se tokom perioda nastanka više od jedne hronične bolesti gde su i sami ispitanici poredili svoj unos hrane tokom tog perioda.
Za razliku od prethodnih godina, sada već postoji opšta svest o značaju ishrane među stanovništvom , ali ova studija potvrđuje potrebu za širokim programima edukacije o prednostima zdrave ishrane koji će se sistemski sprovoditi počev od najmlađe populacije.
Nova istraživanja pokazuju da održavanje zdrave ishrane ispunjen sa svežim voćem i povrćem može tretirati multimorbiditi više bezbedno od lekova , naročito pošto ponekad uzima jedan lek menja dejstvo drugog , ili stvara nezdravu sredinu za pacijenta drugih hroničnih bolesti.
