Ketogena (keto) dijeta, odnosno dijeta bez ugljenih hidrata, sa umerenom količinom proteina i mnogo masti, je sve popularnija poslednjih godina. Uprkos njenoj velikoj efikasnosti u pogledu redukcije masnih naslaga, neretko se postavlja pitanje njene efikasnosti u pogledu razvoja mišićne mase.
U prednosti ketogene dijete spadaju:
· Superioran gubitak masnog tkiva
· Bolja kontrola apetita
· Smanjen kardiovaskularni rizik usled smanjenja insulina i triglicerida
· Kardioprotektivnost
Nedostaci keto dijete:
· Insulin je moćan antikatabolički hormon (njegovo smanjenje povećava rizik od katabolizma)
· Keto dijeta sa koristi za redukciju raka prostate smanjenjem IGF-1 (IGF je moćan faktor rasta)
· Keto dijeta podstiče acidozu (smanjen pH) u mišićima, koja može povećati proteolizu mišićnog tkiva
· Keto dijeta aktivira gene katabolizma
· Smanjen intenzitet treninga
· Povećan nivo kortizola (hormona stresa i razgradnje) (Ugljeni hidrati smanjuju kortizol.)
· Smanjen slobodan testosteron
Zašto keto dijete možda ne omogućavaju anabolizam tokom redukcije masnog tkiva?
Dve studije pokazuju da trening pri kome su mišići ispražnjeni od glikogena vodi ometanju fuknkcije gena odgovornih za rast mišića. Studija, objavljena u publikaciji Journal of Applied Physiology, je pokazala da vežbanje mišićima bez glikogena rezultuje smanjenom aktivnošću gena za mišićnu hipertrofiju. To istraživanje sledi ranije (2005), u kom je otkriveno da ishrana koja vodi ispražnjenim rezervama glikogena ometa ekspresiju mišićnog proteina Akt. Akt, ili protein kinaza B (PKB), je molekul bitan za ćelijsku signalizaciju, podstiče mehanizme sinteze proteina, i ključan je u ćelijskim mehanizmima koji vode mišićnom rastu.
PKB je regulisan širokim rasponom faktora rasta (uključujući insulin), i u skorije vreme je doveden u vezu s rapidnim odgovorom mišića na trening. U studiji nisu korišćene laboratorijske životinje, već iskusni vežbači sa skoro osam godina treninga i velikom snagom u nožnim potiscima. Ispitanici su izvodili nožnu presu sa ispražnjenim – ili punim – rezervama mišićnog glikogena. Uzorci mišića biopsijom uzeti su pre, neposredno nakon i tri sata posle treninga. Rezultati su pokazali da su smanjene koncentracije glikogena u mišićima smanjile i ekspresiju gena mišićne hipertrofije: nivoi gena uključenih u hipertrofiju (miogenin i IGF-1) bili su manji u mišićima bez glikogena. Eskpresija PKB je kod obe grupe bila identična pre i odmah nakon treninga. PKB fosforilacija se, međutim, povećala 1,5 put tri sata nakon treninga sa mišićima punim glikogena. Kod mišića bez glikogena, ostala je ista. Zaključak istraživanja je da trening sa opterećenjem uz ispražnjen glikogen ne povećava aktivnost gena odgovornih za rast: dijete sa umerenim sadržajem ugljenih hidrata su, ako je cilj održavanje anaboličkog okruženja u organizmu, bolje od dijeta bez ugljenih hidrata.
AMPK veza
AMPK je enzim koji se aktivira u stanjima energetskog stresa, poput hipoksije (smanjene dostupnosti kiseonika) ili odsustva glukoze, i ponovo uspostavlja energetski status zaustavljajući anaboličke i stimulišući kataboličke mehanizme. Sinteza proteina, koja je veliki potrošač energije u ćelijama, se zaustavlja aktivacijom i većim nivoima AMPK. Stepen aktivacije AMPK treningom, je, pokazalo se, zavistan od raspoloživog „goriva“ u mišićima: AMPK aktivnost je mnogo veća u mišićima ispražnjenim od glikogena. Još jedno istraživanje je to i potvrdilo. Ispitanici su podvrgnuti dijeti sa visokim sadržajem masti (68 odsto dnevne energije) i proteina, a malo ugljenih hidrata (17 odsto energije). Kontrolna grupa ispitanika unosila je mnogo ugljenih hidrata (70 odsto dnevne energije) i malo masti (18 odsto energije). Nakon pet dana dijete sa mnogo masti i malo hidrata, nivoi AMPK bili su viši nego kod ispitanika koji su unosili mnogo hidrata.
Atrofija mišića i njihov smanjen kapacitet rasta sa starenjem, specifični su za brza mišićna vlakna. Rezultati mišićnih biopsija pokazuju da je, sa godinama, nivo AMPK sve viši. Dodatno uvećana aktivnost AMPK (usled keto dijete) samo će doprineti atrofiji brzih mišićnih vlakana.
Na kraju ovog, prvog dela priče o keto dijeti, možemo zaključiti da ona nije optimalna za razvoj mišićne mase. U sledećem članku ukazaću na još neke aspekte koji to potvrđuju.
Literatura:
Creer A. et al. Influence of muscle glycogen availability on ERK1/2 and Akt signaling after resistance exercise in human skeletal muscle. Journal of Applied Physiology, 2005 Sep;99(3):950-6.
Churchley E.G. et al. Influence of preexercise muscle glycogen content on transcriptional activity of metabolic and myogenic genes in well-trained humans. Journal of Applied Physiology, 2007 Apr;102(4):1604-11.
Mu J. Et al. A role for AMPactivated protein kinase in contraction- and hypoxia-regulated glucose transport in skeletal muscle. Molecular Cell, 2001 7:1085-1094
Wojtaszewski J.F.P. et al. Regulation of 5AMP-activated protein kinase activity and substrate utilization in exercising human skeletal muscle. American Journal of Physiology-Endocrinology and Metabolism, 284: E813-E822, 2003.
Steinberg G.R. et al. Reduced glycogen availability is associated with increased AMPKalpha2 activity, nuclear AMPKalpha2 protein abundance, and GLUT4 mRNA expression in contracting human skeletal muscle. Applied Physiology, Nutrition, and Metabolism. 2006 Jun;31(3):302-12.
