You are here

Nedostaci glikemijskog indeksa

Termin glikemijski indeks (GI) je razvijen početkom 80-ih godina prošlog veka kako bi pomogao ljudima, a posebno dijabetičarima i sportistima da održe stabilan nivo šećera u krvi. U pitanju je rangiranje namirnica na skali od 0 do 100 prema stepenu u kojem oni podižu nivo šećera u krvi nakon obroka. Hrana sa visokim glikemijskim indeksom brzo oslobađa glukozu, a to dovodi do brzog porasta nivoa šećera u krvi. Sa druge strane, hrana sa niskim glikemijskim indeksom ravnomernije oslobađa glukozu tokom nekoliko sati, a to pomaže da nivo šećera u krvi bude relativno stabilan.

Čista glukoza ima vrednost 100 po glikemijskom indeksu, a sva ostala hrana je rangirana u odnosu na glukozu. Hrana koja se po indeksu rangira kao „visoka“ uključuje sladoled, kroasane, grožđice i ostalo sušeno voće, banane, šargarepu i lubenicu. Hrana koja se prema glikemijskom indeksu svrstava u „umerene“ kategorije uključuje većinu vrsta testenina, pečeni pasulj, zeleni grašak, slatki krompir, sok od pomorandže, borovnice i pirinač. Hrana sa „niskim“ glikemijskim indeksom (manje od 45 ) uključuje recimo pasulj, krtolasto povrće i žitarice sa visokim sadržajem vlakana, nezaslađeni jogurt, grejpfrut, jabuke i paradajz.

Ocene GI odnose se na pojedinačne namirnice, a ne na kombinacije namirnica. Razlike u skoku glikemije rangirane prema glikemijskom indeksu nisu toliko velike koliko se čine, konkretno manje su tačne kada se hrana jede zajedno tokom obroka. Na primer, džem je hrana sa visokim GI indeksom, ali kada se jede sa recimo integralnim hlebom kao deo obroka ili međuobroka - kombinacija žele + hleb se sporije vari i zbog toga bi trebalo da ima nižu ocenu GI. Slično tome, proizvodi sa visokim sadržajem masti mogu postići nizak nivo glikemijskog indeksa. Masnoća usporava varenje, stoga nekoliko namirnica poput čokolade, kobasica i kikirikija kumulativno ima niski GI indeks. Ipak, postoji jasna statistička korelacija između konzumacije masti, „brze hrane” i stope bolesti povezanih sa gojaznošću, poput kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara. Dakle, poštovanje plana dijete koja se zasniva isključivo na glikemijskom indeksu može zapravo povećati rizik od srčanog i moždanog udara, i nije jedini parametar na osnovu koga istu treba planirati.

Glikemijski indeks je dakle, samo deo uputstva za zdravu ishranu. Za dijabetičare kojima je potrebna preporuka o tome koja hrana ima kakav uticaj na nivo šećera u krvi, ili za sportiste kojima je u različito vreme potrebna različita „hrana koja daje energiju“, glikemijski indeks je veoma koristan. Takođe, svako ko pati od preosetljivosti na insulin sigurno će imati koristi od dijete zasnovane na hrani sa nižim GI.

Što se tiče gubitka kilograma i ishrane, glikemijski indeks je odlično pomoćno sredstvo.

Na primer, GI ocena belog pirinča je samo 3 poena viša od smeđeg pirinča. Da li to znači da je apsolutno svejedno koju vrstu pirinča ćemo odabrati? Pogrešno, jer je smeđi pirinač pun korisnih sastojaka zbog prisustva celog zrna. Beli pirinač sadrži znatno manje hranljivih sastojaka od smeđeg. Glikemijski indeks je, dakle, jedan važan deo „slagalice” za proces mršavljenja i planiranja ishrane, ali kao pojedinačan parametar nije dovoljan. Ostali faktori, uključujući kalorije, sadržaj zasićenih masti i opšte nutritivne potrebe su važna i kompletnija razmatranja, uz GI pri odabiru zdrave dijete za mršavljenje.

Mnoge bolesti posledica su upravo nebalansirane ishrane i nekvalitetnih namirnica koje se neplanski i nekontrolisano unose u organizam. Nije kasno promeniti navike pa čak i kada bolest „zakuca na vrata”. Zdrava, planirana ishrana pomaže uspešnijoj kontroli bolesnih stanja, a kod nekih oboljenja ishranom se može postići i izlečenje. Osvrćući se na temu teksta, GI, bez obzira na nedostatke, i dalje je važan parametar u boljem razumevanju i odabiru namirnica, i neizostavan činilac svakog plana ishrane.

 

 

 

Literatura:

https://www.mayoclinic.org/healthy-lifestyle/nutrition-and-healthy-eating/in-depth/glycemic-index-diet/art-20048478

https://www.glycemicindex.com/about.php

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede