Sve je zdravo, dok se ne dokaže suprotno…
Dođe letnje vreme i doba dijeta...i tako, mnogi „naivni“ krenu sa „voćnim dijetama“ lakoverno prateći „zapaljive izjave“ - 5 kg za nedelju dana i sl.Neki su čak i za „blažu varijantu“, pa prečesto na dnevni meni ubacuju i tzv. „voćne užine“ između „oskudnih“ obroka...nekada te užine prerastu u voćne obroke...Naš cilj NIJE „napad“ na voće, naš cilj NIJE umanjivanje njegovog značaja sa aspekta svih korisnih sastojaka, već jednostavno razbijanje zabluda koje kuljaju na sve strane i OZBILJNO UGROŽAVAJU USPEŠNOST VAŠE DIJETE!
Voće je svakako u kategoriji zdrave hrane, bogato vlaknima, vitaminima i mineralima, silnim antioksidansima...i ima izuzetno mali procenat masti. Ali probajte da zamislite voće kao prirodnu čokoladu.
A ako je vas cilj da izgradite „čisto”, mišićavo i definisano telo, ne smete da jedete previše čokolade. Zar ne?
Šta je suština problema? Kratko i jasno – FRUKTOZA (voćni šećer)!
Puno je pitanja o fruktozi, prostom ugljenom hidratu („šećeru”) koji se prirodno nalazi u voću, a nedovoljno je pravih odgovora. Uđete u prodavnicu zdrave hrane, i veseli prodavac vas odmeri i vidi onako razvijenu pojavu ili pak u vama prepozna pobronika fitnesa i odmah kreće preporuka: „Evo kolačića sa fruktozom, oni su odlični za vas bildere“, pa još priča, da je fruktoza bolja, jer ima niži glikemijki indeks?! Smehoteka!
Pokušaćemo da neke stvari postavimo na svoje mesto jer je mnogo primera kako se sav naporan rad u teretani i „trpnja u dijetama“, upropasti „sistemom nutritivnog poraza“.
Fruktoza se u jetri pretvara u MAST?!
Da, fruktoza ima nizak glikemički indeks, a samim tim izaziva i manje oslobađanje insulina... 
FRUKTOZA = ugljeno hidratna noćna mora!
Ok, fruktoza je prirodni sastojak voća, ali se ona i (zlo)upotrebljava u savremenoj prehrambenoj industriji...eh tu je fruktozni( kukuruzni) sirup...saharoza...
Fruktoza, glukoza, kukuruzni/fruktozni sirup i (beli) šećer imaju po 4 kCal po gramu (kao i svi ugljeni hidrati). Beli šećer (saharoza) se sastoji od 1 molekula fruktoze i 1 molekula glukoze. Sve su to prosti šećeri, koji se (valjda) brzo pretvaraju u energiju i imaju isto kalorija?!
Fruktozni sirup je stabilan u kiselim pićima i jelima i ne menja im ukus. Sirovina od koje se pravi je dostupna i jeftina (kukuruz).
Prehrambena industrija je široko prihvatila fruktozni sirup, koji je trostruko jeftiniji od šećera i tako pogodno tečan, zbog čega je Coca-Cola od 80-ih prešla na ovu sirovinu. Eto “sirupa iz noćne more” u svim mogućim jelima, računajući i testa i mesa, pokazao se i kao dobar konzervans. Sve je postalo “pakleno slađe”.
Kad smo kod slatkoće...glukoza nije ono što svi ljubitelji slatkog žele. Njen ukus nije toliko sladak. Fruktoza jeste i ona im je „pakleno uživanje“!
Uporedimo glukozu i fruktozu...
GLUKOZA( dekstroza, grožđani šećer) je osnovna energetska moneta našeg tela.
Većina organa koristi glukozu: mišići, jetra, mozak… Pirinač, ovas, krompir i druge skrobne namirnice se (sporije ili brže) „pretvaraju“ u glukozu i koriste kao energija. Za korišćenje glukoze u ćelijama je neophodan insulin, da bi glukoza stigla do njih, a glukoza u krvi( posle obroka) ga stimuliše na oslobađanje iz pankreasa.
Dostupna glukoza iz hrane se „pretvara“ u rezerve (rezervni ugljeni hidrat našeg tela-depo energije): glikogen. Ovo se dešava sve dok se rezerve gikogena ne napune i u jetri i u mišićima.
Naglašavamo još jednom – GLUKOZA PUNI REZERVE GLIKOGENA I U JETRI I U MIŠIĆIMA!
Tek onda, kada su zalihe glikogena pune, novi višak “šećera” se pretvara i u mast.
A sada i malo o zloj fruktozi...
FRUKTOZA (voćni šećer) ne može „na prvu loptu“ da se koristi kao energija jer ne stimuliše insulin. Nema insulina, nema odlaska do perifernih tkiva...mišići , npr. Kako ne može odmah da se koristi kao energija, fruktoza se prvo uskladišti kao „zaliha“ u jetri – ali ne i u mišićima. Ona se metaboliše samo u jetri!
Pod uslovom da rezerve glikogena u jetri nisu pune, fruktoza će ih brzo popuniti. Telo niti može odmah da koristi fruktozu kao energiju, niti može da njome popuni mišićni „rezervoar“ glikogena.
Čim su zalihe u jetri pune – stvaraju se masti…parola fruktoze - ”em smo gladni, em smo masni”...
Prostim rečima: umesto da telo prvo koristi energiju iz ovog šećera, ta energija se prvo „zalepi“ na telo.
Ajmo malo o enzimologiji fruktoze... Fruktoza jednostavno prolazi pored enzima fosfofruktokinaza-I (PFK-I) koji je odgovoran za pretvaranje ugljenih hidrata u energiju. Fruktoza preskače kontrolnu tačku koja odlučuje da li ce „šecer” biti uskladisten kao glikogen ili mast. Dakle, kompleksni( skrobni) ugljeni hidrati, kao sto su pirinač, ovsene pahuljice i krompir se pretvaraju glikogen( glukoza – glikogen) sve dok se rezerve glikogena ne napune. Fruktoza se, na drugoj strani, direktno pretvara”u mast” i biva otpuštena „u krv” da bi bila uskladištena u masnim ćelijama.
Ajmo malo o logici glikogena...kada su rezerve glikogena u jetri pune, ona ovako “razmislja”: „Imam sav glikogen koji mogu napakovati, tako da ako bilo koji ugljeni hidrat dodje ovde pretvoricu ga u mast”! Fruktoza „zamenjuje” glikogen u jetri umesto u mišićnom tkivu i tako stavlja jetru u mod za skladistenje masti. Ovo je upravo ono sta najmanje želimo.
FRUKTOZA JE NEPRIJATELJ VAŠIH MIŠIĆA!
Fruktoza ne može da „puni” mišicne rezerve glikogena, tako da ako smo na „voćnoj dijeti” naša jetra 
biva prividno zasićena glikogenom i pretvara čak i kompleksne hidrate u mast, a da su mišići GLADNI ZA GLIKOGENOM.
I to nije sve! 1994. otkriven je LEPTIN. Hormon iz masnih ćelija, koji sugeriše mozgu da je bilo dosta hrane i da smo siti. Fruktoza je šećer koji uopšte ne stimuliše leptin. Nakon fruktoze ili fruktoznog sirupa nikada nećete dobiti signal da ste siti i da vam je fruktoza „popunila rezerve“...”em smo gladni, em smo masni”...
Fruktoza se ponaša isto kao i alkohol (samo što ne utiče na mozak na isti način). Fruktoza i alkohol takođe potiču sa istog mesta.
Alkohol se dobija fermentacijom voćnog šećera – fruktoze! Zamislite jednostavno kako se ta ista fermentacija dešava i u našem organizmu. Zato od previše “veštačkih, kupovnih sokova” možete da dobijete jetru prosečnog alkoholičara, a da pri tome nikada niste dotakli alkohol?!
E sad, vraćamo se opet na voće…
Fruktoza je u prirodi uvek bila „zaštićena” vlaknima. Nije bilo lako da se dođe do velikih količina fruktoze! Većini ne bi bilo lako da pojede kilogram jabuka, ali je većini lako da saspe limenku Coca-Cole u sebe. Više vlakana znači i veću sitost. U prirodi nema neumerene konzumacije fruktoze. Ima je samo onda kada se konzumiraju „prerađevine” koje imaju kukuruzni (fruktozni) sirup. Ili smo na „solo voćnoj dijeti”!
Da zaključimo, po koja voćka između obroka je korisna stvar, ali bez voćnih užina koji prerastaju u voćne obroke...kao i navodno dijetalnih slatkiša, „veštačkih sokova” i suplemenata bogatih fruktozom!
