You are here

Ishrana sportista - priprema za trening ili takmičenje

image

Svaki sport je specifičan što znači da oni koji se bave određenim sportom moraju konstruisati svoju ishranu na za taj sport specifičan način. Iako sličnost postoji među nekim sportovima, kao na primer između futbala i košarke, to nikako ne znači da se u pripremi obroka uvek možete služiti "tuđim" modelom. Brojne su razlike u na primer trajanju utakmice, što se onda odražava i na potrebu za kalorijama. Razlika posotji i u brzini i dinamici; dok u futbalu uvek netko može malo da "odmara" i gleda razvoj situacije na drugoj polovini terena, u košarci i rukometu svi stalno sprintaju od koša do koša ili od gola do gola. Sportovi se razlikuju i po mestu održavanja treninga (utakmice). Dok košarkaši treniraju u dvorani, futbaleri treniraju na otvorenom što znači da kalorijska potrošnja zavisi i od vremenskih uslova i temperaturi vazduha. Uopšteno rečeno kalorijska potrošnja sportovima tipa futbala, rukometa i košarke, za osobu težine 80 kg, iznosi 3 500 – 4 000 kcal.

Obzirom da aktivni radni dan sportiste počinje obično oko 9 sati, svakako je potrebno uzeti jedan obrok pre odlaska na trening. Pošto im treba mnogo kalorija, obrok treba pametno pripremiti. Prvi obrok trebao bi da se konzumira oko 7 sati ujutro. Ovaj obrok treb da je bogatugljenim hidratima i tečnosću. Iako je tajming naizgled preran, moramo shvatiti da od tako obilnog obroka kao što je doručak mora proći najmanje 2 sata varenja pre treninga.

 

Szonelično je is a obrokom pre treninga ili utakmice. Da bi se izbegla glad za vreme igre i tako omogući bolja fizička i psihička spremnost, tj. postigne uspeh, obrok se mora konzumirati najmanje 2 sata pri takmičenja tako da se u posljednji čas dopune glikogenske rezerve. U obrok pre treninga ili utakmice treba uključiti nekoliko izvora ugljenih hidrata (žitarice, povrće i voće), kao što su, na primeri, crni hleb, integralna testenina, pirinač, voćni frape, zatim mlečne proizvode (obrano mleko, voćni jogurt, jogurt, kiselo mleko, kefir) i malomasno meso kao izvor proteina (tunjevina, pileće ili pureće belo meso, pečena piletina bez kože). Svakako treba izbegavati masnu hranu koja se teško vari kao što su hamburgeri, kobasice, kikiriki, masne sireve, čips, pomfrit, majonez, kroasane. Dva sata prije utakmice ne treba jesti ništa od hrane osim hladne tečnosti u količinama od 400-600 ml (pije se pomalo, svakih petnaest minuta ) da bi se osigurala dobra hidratacija tokom takmičenja.