U nekim sportovima, postoje pravila koja stavljaju takmičare u iste kategorije na osnovu iste težine i na osnovu ograničenja težine (boks, dzudo i rvanje) i u ovim sportovima, uobičajeno je da sportisti pokušavaju da se takmiče kategorijama koje su lakše od težine koju trenutno imaju. Onda se gubitak težine pred takmičenje postiže saunom, unošenjem diuretika, smanjenjem ishrane i unošenja tečnosti. Tada mogu nastati brojni problemi. Akutno, nastaje dehidratacija i loš energetski status, a hronično, psihički stress, periodi loše ishrane i efekti koji se odražavaju na status hormona. Razlog za unosnje čvrste hrane pre ili tokom veoma išćrpljujucih treninga jeste prevencija pojave neprijatnosti kao posledica pojave gladi koja bi se mogla pojaviti kada je obrok odložen zbog dužine takmičenja ili treninga. Međutim, hrana i piće mogu pogoršati gastrointestinalne smetnje kod sportista pa se mogu javiti problemi u gornjem gastriontestinalnom traktu (podrigivanje i povraćanje), i donjem gastrointestinalnom traktu (dijareja, gasovi , zatvor).
Uobičajeni uzroci tegoba gastrointestinalnog trakta su:
- Dehidracija
- Konzumiranje napitaka koji sadrže samo fruktozu za vreme vežbanja
- Visoka temperatura praćena groznicom
- Prekomerna upotreba ergogenih sredstava
- Zamor i pretreniranost
- Unos visokih doza preparata, vitamina i minerala
- Psihički i fizički stres
Faktori rizika da se ovi problemi pojave su:
- Pol
- Trčanje i aktivnosti koji dovode do pomeranja gastrointestinalnog sistema
- Vežbe visokog inteziteta
- Nedostatak treninga
- Dehidratacija,
- Unošenje vlakana, masnoća i laktoze pre treninga
- Urođeni ili prikriveni gastrointestinalni problemi.
Kao posledice neadekvatnog obroka mogu se javiti:
- mučnina
- stomačni grčevi
- podrigivanje
- nizak nivo šećera u krvi
- povraćanje
- nadutost
- dijereja
- dehidracija
|
2 sata pre treninga |
- Povrće koje izaziva nadimanje: |
|
1 sat pre treninga |
Voće koje uzrokuje gasove: |
|
15 - 30 minuta pre treninga |
Velike porcije proteina i ugljenih hidrata, hrana bogata zasićenim mastima, hrana bogata dijetnim vlaknima: |
Nadutost, kao vrlo neprijatni i nepoželjni pratilac treninga može da bude uzrokovan:
- obimnim obrocima (preko 600 ml)
- gutanjem vazduha usled brzog i halapljivog uzimanja hrane
- lošim žvakanjem hrane
- lošim kombinovanjem hrane; npr. pržena masna hrana kombinovana sa drugom masnom hranom (bečka šnicla i tartar sos) ili kombinovanjem koncentrovanih ugljenih hidrata sa proteinima (gulaš sa krompirom, pomfrit sa šniclom)
- većim unosom gaziranih napitaka
- mnoge namirnice mogu da izazovu osećaj nadutosti, a među njima su i žuti sir i jaja
- ako uvodite nove namirnice, npr. počinjete tek da jedete ovsene/ražane/ječmene pahuljice, normalno je da ćete u početku imati problema sa nadutošću ali će se vaš stomak postepeno privići; stomak može burno da reaguje i ako iznenada povećate količinu sirovih (svežih) namirnica
- Važno je da znate da je reakcija stomaka individualna, pa je najbolje da uvek slušate svoj organizam i podređujete se njegovim pravilima.
Faktori koji utiču na unos hrane:
Nekoliko faktora može da utiče na unos hrane a time i na ukupan unos hranjivih materija.Ti faktori se kreću od gubitka apetita preko držanja popularnih dijeta do pretreniranosti.
Faktori koji utiču na varenje i absorbovanje hranjivih materija:
Mnostvo različitih faktora može izazvati loše varenje i absorbciju hranjivih materija a svaki od tih faktora deluje tako sto smanjuje dopremanje hranjivih materija do ćelija.Tu spadaju bolesti usta, prehlade gornjih disajnih puteva, celijakija, Kronova bolest, uzimanje pojedinih lekova (antibiotici, nesteroidni antireumatici...)
Putovanja
Malobrojne naučne studije su se bavile problemima koji mogu nastati zbog putovanja ali postoje brojne isprobane praktične strategije koje sportisti mogu da iskoriste da bi izbegli prebleme u sportskim dostignućima koji nastaju kao posledica promene vremenske zone ili bolesti putovanja (Jet lag), intolerancije na hranu, unosa nebezbednih namirnica koje izazivaju dijareju i dehidratraciju. Većina smernica sastoji se od toga da sve treba unapred planirati da se ne bi desile nepredviđene situacije. Sportisti treba da se drže sledecih saveta o tome kako da se hrane za vreme putovanja :
-
Sa sobom treba poneti užinu: sveže voće, voćne sokove, salata od pirinča, energetske štanglice sa niskim sadržajem masti su vrlo hranjivi i zgodni za nošenje,
-
Treba se čuvati namirnica koje imaju skrivene masti. Uzimanje bistre supe umesto kremaste čorbe obezbediće sve potrebne hranjive materije ali u znatno manjem sadržaju masti.
2.deo teksta Ishrana sportista
3.deo teksta Ishrana sportista
4.deo teksta Ishrana sportista
5.deo teksta Ishrana sportista
