Kefir je napitak punog ukusa, poput jogurta, nastao fermentacijom mleka uz kefir zrna. Odlikuje ga kremasta struktura, specifičan kiseo ukus i gazirana nota. Zbog svoje visoke hranljive vrednosti , kefir se dosta koristi kao dodatak u cilju očuvanja zdravlja, o čemu ću pisati dalje u tekstu, ali treba imati na umu da koristi koje navodim važe za kefir koji potiče od mleka životinjskog porekla . Nutritivni profil kefira napravljenog od biljnih mleka (kao što je kokosovo mleko ) će se razlikovati , iako se održava ukupni povoljan efekat na zdravlje.
Zdravstveni benefiti
Prema članku objavljenom na sajtu Cenegenics Medicinskog instituta Džeksonvil, kefir sadrži između 7-10 milijardi jedinica - kolonija korisnih bakterija. Neke od tih bakterija, kao što su Leuconostoc, Lactobacillus Kavkazu, Torula kefira i Saccharomices kefir, ne mogu se naći u jogurtu, a upravo su te bakterije one koje čine kefir moćnijim od jogurta. Ovi važni mikroorganizmi mogu poboljšati balans digestivnog trakta, time što sprečavaju kolonizaciju creva štetnim bakterijama sprečavajući njihiv rast. Osim toga, ove kulture mogu pomoći proizvodnju vitamina B12 i vitamina K (koji kefir ujedno i sadrži ).
Zbog toga što fermentisan, kefir je skoro bez laktoze te ga mogu koristiti osobe kojima laktoza uzrokuje probleme. Prema studiji objavljenoj maja 2003. u časopisu Američkog dijetetskog udruženja, kefir može da umanji mnoge od simptoma povezanih sa intolerancijom laktoze, kao što su abdominalna nadutost, proliv i meteorizam (gasovi).
Dobar izvor proteina - Jedna šolja kefira napravljena od punomasnog mleka sadrži oko 10 grama proteina, uključujući svih osam esencijalnih amino kiselina. Iz tog razloga, mnogi bodibilderi uključuju kefir u svoj obrok pre treninga.
Kao i mleko, kefir je nisko pozicioniran na lestvici glikemijskog indeksa (16) te samim tim reguliše količinu insulina koji proizvodi pankreas. Štaviše, namirnice poput kefira dovode do osećaja sitosti pa mogu biti od koristi osobama koje žele da izgube na težini.
Iako se prvenstveno konzumira radi probiotika ili proteina u sastavu, takođe je cenjen zbog bogatstva vitaminima i mineralima. Jedna šolja kefira, na primer, sadrži 10 odsto našeg preporučenog dnevnog unosa (RDI) vitamina A, 25 odsto RDI vitamina D , 30 odsto RDI kalcijuma i 8 grama masti ( od kojih 5g zasićene ). Kefir takođe sadrži različite količine fosfora, gvožđa, magnezijuma, mangana, kalijuma i bakra. Shodno tome, dugoročna potrošnja kefira je povezana sa poboljšanim kvalitetom kože i kose, promocijom kardiovaskularnog zdravlja i imuniteta, lečenjem opstipacije i eliminacijom nezdravih navika u ishrani.
Zato što je hranljiv i dobro balansiranog sastava, kefir se savetuje osobama koje pate od sindroma hroničnog umora, herpesa ( kao posledice pada imuniteta ), ali i pojedinih vrsta carcinoma i HIV infekcije. Ima umirujuće dejstvo na nervni sistem i koristan je za osobe sa poremećajima sna , depresijom i ADHD ( sindroma hiperaktivnosti ). Kefir sadrži i značajne količine triptofana, amino kiselina koja promoviše relaksaciju i san , što ga čini dobrim izborom za one koji imaju problem sa snom. Da je ovo o čemu pišem i zaista tako potrvđuje niz istraživanja. Iako kefir potiče iz antičkih vremena, tek nedavno su počela detaljnija ispitivanja. Časopis Journal of Medicine and Food objavio je istraživanje koje se bavilo ispitivanjem probiotskih svojstava kefira. Tom prilikom dokazana je antizapaljenska aktivnost u laboratorijskim uslovima, na pacovima, jer je u grupi koja je dobijala kefir znatno smanjen otok i trauma tkiva u odnosu na kontrolnu grupu koja je bila bez kefira.
Kao i kod mleka, sadržaj kefira zavisi od njegove proizvodnje. Pasterizovani, nemasni kefir koji se može naći u većini supermarketa neće biti hranljiv kao kefir napravljen od sirovog mleka. Pronalaženje kefira napravljenog od sirovog mleka je teško. Srećom, kefir je stvarno lako (i jeftino) napraviti u kućnim uslovima. Sve što vam treba jesu zrna kefira, velika tegla i kvalitetno mleko.
Literatura korišćena u izradi teksta:
1: Hertzler SR, Clancy SM. Kefir improves lactose digestion and tolerance in adults with lactose maldigestion. J Am Diet Assoc. 2003 May;103(5):582-7.
2: Reid G. The potential role for probiotic yogurt for people living with HIV/AIDS. Gut Microbes. 2010 Nov-Dec;1(6):411-4.
3: Dougkas A, Minihane AM, Givens DI, Reynolds CK, Yaqoob P. Differential effects of dairy snacks on appetite, but not overall energy intake. Br J Nutr. 2012 Dec 28;108(12):2274-85.
