Iako smo mi to već odavno znali, konačno su promenjene i američke zvanične preporuke za zdravu ishranu. Ne znamo ko se još uvek i pridržavao piramdalne ishrane, ali velik je uspeh promeniti dogmu koja je trajala skoro 20 godina. Sada je čuvena piramida zamenjena tanjirom u bojama.
Prvo, za one malobrojne koji ne znaju piramida ishrane je bila sveti gral 19 godina za sve one koji se profesionalno bave ishranom. Svakom pacijentu, klijentu ili zainteresovanom za zdravu ishranu preporučeno je da mu ishrana bude bazirana na žitaricama, kao i na voću i povrću, a da mlečne proizvode i meso uzimanje u umerenim porcijama. Ulje i šećeri su bili zabranjeni. Ovakvu piramidu ishrane učili smo i mi na fakultetu i bio je proganjan svako ko je mislio drugačije (fogurativno rečeno).
Nova ikona je tanjir podeljen na četiri dela – dva veća za povrće i kompleksne UH i dva manja za voće i proteina. iako se većina vas ne hrani ni po ovom novom pravilu ipak je ono značajno podeljeno u smislu davanja prioriteta povrću i smanjenju prioriteta žitarica u odnosu proteine, Naime odnos ova četiri dela tanjira je sad mnogo približniji onome što u stvarnosti radi – a to je da se tanjir mora napuniti povrćem i integralnim UH. Naime osobama koje imaju prosečne dnevne aktivnosti zaista su potrebni složeni UH i bilo bi pogrešno potpuno ih isključiti iz ishrane.
Ugljeni hidrati su neophodni za svakdevno funkcionisanje oragnizma i ako ih ne unosimo hranom oni će se svakako stvoriti u jetri i to od proteina pre svega i samo delimično od masti. Od glukoze zavisi funkcionisanje mozga i mišića i organizam će se sam pobrinuti da ih ima dovoljno. Naravno veoma je važno koje UH unosimo – složeni pre prostih, kao i kad ih unosimo – pre podne više nego uveče.
Sa druge strane povrće koje je bilo zanemarivano u dosadašnjim preporukama sad je prepoznato kao veoma važno za
zdravlje. Povrće je zapravo verovatno najidealnija hrana. Povrće je dobro za sve nas – dobro je za one koji žele da smanje kg jer dodaju sitost obroku, dobro je za one koji žele da zadrže kilaži jer smanjuje apsorbciju neželjenih masti i konačno dobro je za one koji žele da dobiju na kg jer je puno minerala i vitamina.
Voće iako je veoma važno za nas, slažu se stručnjaci, potrebno je unositi umereno. Voće nosi veoma brojne antioksidante koji do sad nisu ubačeni ni u jednu tableticu, pored toga često sadrže i dosta vlakana (banana) pa čak i dobrih masti (avokado). Ipak voće je i puno šećera te se zato i prema najnovijim preporukama unosi umereno.
I konačno – proteini. U ovim preporukama oni se nose umereno jer, setimo se, bazalne (osnovne ) potrebe za proteinima su svega 1g na kg telesne težine što je oko 3 puta manje nego što treba za nekog veoma aktivnog sportistu. Ipak, jasno je da je unos proteina neophodan, da izvori treba da budu nemasna mesa i mlečni proizvodi, kao i jaja i koštunjavo voće.
