You are here

Vreme obroka i efikasnost mršavljenja

image

U toku prethodne godine često smo mogli naići na naslove koji kažu kako nije bitno samo šta jedemo već i kada jedemo. Vreme uzimanja hrane važno je isto koliko i to šta jedemo, bio je zaključak studije koja je objavljena u časopisu “Metabolizam ćelija”, uz objašnjenje da ovakvi podaci mogu biti rezultat nesklada između unutrašnjeg sata organizma i vremena kada jedemo. Istraživanje je bilo sprovedeno u laboratorijskim uslovima.

 

Početkom ove godine, objavljena je prva u nizu studija koja je ove podatke potvrdila na ljudima. Pored kalorija koje se unose, bitno je i vreme njihovog unošenja: ručak, kao najveći obrok u toku dana, u popodnevnim satima, može negativno uticati na gubitak kilograma.

Drugim rečima, što se kasnije pojede najveći obrok u toku dana, to je teže izgubiti kilograme, prema podacima istraživanja koje je sprovedeno u Murciji u Španiji, a objavljeno u januarskom izdanju časopisa o gojaznosti (Yournal of Obesity). Istraživači ističu da je ovo prva velika prospektivna studija, koja je pratila dešavanja u realnom vremenu, sa zaključkom da vreme obroka predviđa efikasnost mršavljenja. Istraživači su jako zainteresoivani za proučavanje ovog problema zato što su do tog trenutka postojali dokazi koji povezuju vreme unosa hrane i regulaciju telesne težine samo kod životinja i bilo je diskutabilno da li je takva situacija i kod ljudi. Kroz studiju je praćeno 420 gojaznih ljudi koji su učestvovali u vremeuzimanjahrane1dvadesetonedeljnom programu mršavljenja u Mursiji, gde je glavni obrok u toku dana u ovom mediteranskom regionu ručak. U ovoj populaciji, ručak čini čak 40% ukupnog dnevnog unosa kalorija. Oko polovina učesnika bile su žene, prosečne starosti 42 godine, i oko polovina učesnika imala je ručak ranije (do 15h u toku dana), dok je kontrolna grupa ručavala posle 15 h. Rezultati su pokazali da je grupa koja je ručavala rano imala znatno veći gubitak kilograma u odnosu na kontrolnu grupu. Oni koji su ručavali kasnije, pored sporijeg gubitka kilograma imali su i smanjenju insulinsku osetljivost, što je jedan od faktora rizika za nastanak dijabetesa. Studija je takođe analizirala ostale faktore rizika koji mogu uticati na gubitak težine, kao što su, ukupni kalorijski unos, sagorevanje kalorija, nivoi hormona koji utiču na apetit (leptin i grelin), period sna, kao i prisustvo clock gena koji je dokazan kao otežavajući faktor u procesu mršavljenja. Uzevši u obzir ove faktore, nije bilo statistički značajne razlike među grupama. Takođe, tajming ostalih obroka, koji su bili znatno manji nego ručak, nije bitnije uticao na kvantitet i stopu mršavljenja. Ipak, došlo je do značajnih zapažanja o navikama u ishrani – primećeno je da su oni koji jedu kasnije uglavnom večernji tipovi, koji imaju manje energičan doručak ili ga preskaču mnogo češće nego oni koji jedu ranije.

Vodeći autori studije predlažu da se, prilikom pravljenja plana ishrane pored kalorijskog unosa i distribucije makronutrijenata koji su klasično zastupljeni u vodičima o ishrani, razmisli o uvođenju ovog novog parametra. Ipak, ostaje nejasno, kako primeniti ovaj parametar u delu populacije u kome značajan procenat kalorija dolazi van obroka (npr, u SAD, na grickanje u toku dana otpada 25 %kalorija).

Literatura korišćena u izradi teksta:Goranadoktorkaprofile_pic

1: Garaulet M, Gómez-Abellán P, Alburquerque-Béjar JJ, Lee YC, Ordovás JM, Scheer FA. Timing of food intake predicts weight loss effectiveness. Int J Obes (Lond). 2013 Jan 29.

Branka Patić Macan
urednik