Nakon kompletno provedenog maja meseca u treningu (1. maja sam imao poslednju trku na Filipinima), trka u Kragujevcu je poslužila kaoodličan “kick off” trening zapredstojeće trke. Sve u svemu, nisam izgubio trkačku oštrinu za tih 5 nedelja. 2. juna sam se vratio kući sa tronedeljnih priprema na Pirinejima. Još jedna dobra stvar u rađenju trke u Kragujevcu je provera efekta visinskih priprema nakon 3 dana od silaska. To će mi poslužiti jer u avgustu planiram da provedem 4 nedelje na visini u svrhu priprema za ključni period u godini, a prvu trku planiram da radim, takođe, 3 dana nakon silaska, stoga je bilo vredno proveriti osećaj ovom trkom.
Prošle godine sam završio drugi na ovoj trci, posle veoma zanimljivog bikea koji je bio prava avantura po lošem, kišovitom vremenu i blatu. Ove godine sam se bolje pripremio tj. imao sam bolji MTB, stoga I pri lošem vremenu ne rizikujem da MTB utiče na ishod trke kao prošle godine, kada su mi se zbog kiše potrošile kočnice i nisam mogao da kočim poslednjih par kilometara. Hvala Duletu iz BK Ris Cycling na pozajmljenom zmaju od bikea :).
Distance su dosta kratke, kao i prošle godine, 0,5 km - 12 km - 3 km. Bike je bio i nešto kraći, ni 11 km.
Nisam se zagrejao u vodi pred trku, ali je osećaj bio dobar na plivanju, iako to nije slučaj kada se ne zagrejem plivajući. Imao sam nekih 15-ak sekundi mislim prednosti nakon kratkog plivanja, ali već na početku bikea su me stigli. Strahinja i Vlada Stojisavljević jer sam dosta vremena izgubio pokušavajući da ubacim stopala u pozajmljene sprinterice (Hvala Marko :)), jer nije bilo teoretske šanse da zamenim pedale na MTB-u i stavim svoje, jer je neko toliko stegnuo iste da je praktično ne moguće odvrnuti ih, kao da su zavarene, stoga nisam mogao da vozim svoje sprinterice jer su pedale MTB sistem.
Prva polovina staze je uzbrdo (grubo rečeno), a druga nizbrdo. A prva 2 kilometra su tehnički najzahtevnija sa jednim silaskom sa bicikla i jednim mostićem i oštrom krivinom. Bili smo zajedno svo troje na prvom delu da bih ja otišao nauzbrdici. Imao sam nekih 10 do 20 sekundi prednosti nad Strahinjom, ali me je stigao pred kraj kruga na nizbridici jer sam, zaista, oprezno vozio i nisam hteo da stavim bezbednost pod znak pitanja, jer je ova trka trening pre svega. U drugom krugu sam dobro odvozao prvi deo i već tu pobegao Strahinji. Uspeo sam da ne siđem sa bikea na mostiću (prvi krug sam pao :)), što je uštedelo dosta sekundi sa obzirom da ide oštro brdo odmah nakon mostića, stoga ako siđeš sa bikea teško je krenuti opet na uzbrdici.
Zatim sam i brdo odvozao jačim tempom i mislim da sam sigurno napravio bar 40-ak sekundi do minut prednosti. Drugi deo sam opet lakše i rutinski odvozao i krenuo na trčanje solidnim tempom. Dobro sam se osećao na trčanju što je znak da se mali efekat visinskih priprema primeti, iako sam 2 dana pred trku trenirao najnormalnije, bez ikakvog odmora, što je sigurno malo zavaralo osećaj, tj. očekivao sam da se neću osećati najbolje, da ću biti umoran, jer nisam odmarao za trku, ali osećaj je bio solidan. Drugi je završio Strahinja na oko 2,5 minuta iza. Mislim da je treći bio Vlada. Strahinji je pukla guma pri kraju bikea, ali mislim da je imao penu unutra, stoga je završio bike segment bez problema.
