Balkanska endemska nefropatija (BEN) je porodična, sporo progresivna, hronična bolest bubrega sa podmuklim početkom u petoj deceniji života i terminalnom bubrežnom insuficijencijom u šestoj ili sedmoj deceniji. Pojava BEN-a je sa visokom stopom prevalencije zabeležena u Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
Prvi slučajevi opisani su 1956. godine u Bugarskoj, gde su objavljeni prvi detaljni klinički opisi ovog novog entiteta. Godinu dana kasnije, u Jugoslaviji (Srbija) prijavljena je bubrežna bolest sa gotovo identičnim kliničkim i epidemiološkim karakteristikama. Godine 1961. ustanovljeno je da je slična nefropatija takođe preovladavala u Rumuniji.
Najistaknutije karakteristike bolesti su njena endemska (žarišna) priroda, dug latentni period pre razvoja bolesti, porodično grupisanje bolesti i visoka incidencija karcinoma gornjeg urotela koji je povezan sa BEN-om ili se javlja u rizičnoj populaciji. Ovakvi slučajevi bolesti nisu dokumentovani kod dece ili adolescenata.
O tačnom uzroku bolesti se i dalje ne zna iako se spekuliše o mogućim uzročnicima poput elemenata koji se nalaze u tragovima (olovo, kadmijum, silicijum), živih agenasa (bakterije i virusi), gljivičnih i biljnih toksina, genetski faktori i imuni mehanizam.
Klinički znaci i simptomi BEN-a su nespecifični i često ostaju neprepoznati godinama. Ova bolest ne počinje naglo, tj. akutna faza ne postoji. Početni asimptomatski period praćen je slabošću i malaksalošću, blagim lumbalnim bolom, bledilom kože i bakarno-smeđom promenom boje na dlanovima i tabanima. U ovoj fazi, koja se javlja u starijoj dobi, anemija je povezana sa značajnim gubitkom bubrežne funkcije i ukazuje na prisustvo hronične bubrežne bolesti. Krvni pritisak je obično normalan, iako u uznapredovaloj fazi može biti povišen, ali sa manjom incidencom nego kod drugih oblika hronične bubrežne bolesti.
Balkanska endemska nefropatija se može rano otkriti samo sistematskim pregledima, a naročito je važna redovna kontrola osoba iz žarišnih područja sa pozitivnom porodičnom anamnezom. Otkriva se laboratorijskim analizama (biohemijske analize krvi i urina, krvna slika) gde su porast koncentracije uree i kreatinina u krvi su tipični znaci bubrežne insuficijencije. Urinarni sediment pokazuje retka bela i crvena krvna zrnca. U ranim fazama BEN, gubitak kapaciteta koncentracije urina prethodi opadanju brzine glomerularne filtracije. Serumski proteini i imunoglobulini su nepromenjeni. Snimanje bubrega otkriva različito smanjenje veličine bubrega.
Izvor:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC4400492/
