Šta je teniski lakat?
Teniski lakat je termin koji opisuje zapaljenje pripoja mišića opružača šake na spoljašnjem epikondilu nadlaktice (lateralni epikondil). Iako se ime povrede vezuje za sport u 95% slučajeva ovo stanje se javlja kod nesportista, kod ljudi koji se bave zanimanjima koja iziskuju preterano koriščenje mišića opružača šake (profesionalno oboljenje): automehaničari, kuvari, stomatolozi, hirurzi, ljudi koji rade za kompjuterom i sl. U suštini, teniski lakat najčešće dobijaju osobe koje nemaju veze sa tenisom. U ostalih 5 % slučaja “na udaru” su teniseri, bacači koplja, rukometaši, penjači, hokejaši, kuglaši. Lateralni epikondilitis, odnosno teniski lakat je zastupljen kod oba pola, izmedju 30. i 50. godine života, najčešće na dominantnoj ruci. U nastanku sindroma prenaprezanja glavnu ulogu imaju ponavljane česte kontrakcije mišića ekstenzora i supinatora podlaktice (lateralni epikondilitis).
Koji su uzroci nastanka teniskog lakta?
Nastanak epikondilitisa direktno je povezan sa jačinom opterećenja podlaktice. Kontrakcija mišića ekstenzora (opružači) šake obezbedjuje stabilizaciju šake pri vežbama/pokreima > gde šaka učestvuje sa pokretom ekstenzije ( > letenja sa bučicama, backhand udarcu u tenisu, bacanju koplja, pri pokretu zavrtanja, pranju prozora, rukovanju...).
* Ponavljane ekscentrične kontrakcije (istezanje kontrahovanog mišića) ekstenzora šake i prstiju (kod letenja sa bučicama dovode do mehaničkog stresa na pripoju mišića na lateralnom epikondilu nadlakatne kosti – načupa se pripoj mišića, što dugoročno vodi do promene kvaliteta tetive.
- što je veća težina sa kojom se rade vežbe, što je veći broj vežbi po treningu ili vezanih vežbi (jedna posle druge) > koje imaju isti mehanizam pokreta (podizanje ruke sa šakom na dole okrenutom – ekstenzija šake pri opterećenju) > to je veći rizik za nastanak lateralnog epikondilitisa (!)
a) uzroci vezani za sporistu
- slabost mišića podlaktice
- manja fleksibilnost mišiča podlaktice
- slabost mišića ramenog pojasa (rotatora ramena) dovodi do preopterećenja mišića podlaktice, koji kompenzuju slabost ramene muskulature (kinetički lanac pokreta ruke) – što se ne može izvući ramenom – vuče se podlakticama (pokret abdukcije/odručenja kod npr letenja za ramena...)
b) uzroci vezani za vrstu aktivnosti
- neadekvatna oprema – u tenisu neadekvatan reket (drška reketa ili zategnutost žica) preopterećuje mišiće podlaktice koji apsorbuju udarce i stabilizuju šaku. Istrošena ili mokra loptica takodje dovodi do povećanog opterećenja na muskulaturi podlaktice.
- brza podloga u tenisu povećava rizik od nastanka epikondilitisa zbog pojačavanja sile udarca.
- tehnika udaranja – pokret udaranja treba izvoditi iz ramena, čime se sila prenosi na mišiće ramenog pojasa, sa rasterećenjem pripoja opružača i pregibača podlaktice.
- šaku uvek držati u neutralnoj poziciji – pokret ne izvoditi iz ručnog zgoba – nego iz lakta, ramena!!!
- pokret udaranja izvoditi u poziciji ruke blizu tela, čime se takodje smanjuje stres na epikondilarnom pripoju.
- pravilna tehnika rada nogu, kojom se sportista dovodi u adekvatan položaj za izvodjenje udarca (namešta za udarac). Na taj način se smanjuje putanja pokreta ruke i opterećenje na mišićima ruke.
Koji su znaci teniskog lakta?
Glavni simptom je bol u predelu epikondila nadlakatne kosti (humerus) – spoljašnja strana lakta. Bol najčešće nastaje postepeno,u početku je blažeg inteniteta. Ponavljanjem provocirajućih pokreta postaje veoma intenzivan, tako da remeti redovne životne aktivnosti. Nastanak bola može biti povezan i sa jednim veoma intenzivnim pokretom (nagli početak bola). Bol se pojačava pri opružanju ruke protiv otpora, što je kakrakteristično pri rukovanju. U najtežim slučajevima nisu mogući ni pokreti podizanja laganog predmeta ili okretanje ključa u bravi. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze (tegobe koje pacijent navodi i vrsta provocirajućeg pokreta), kao i nalaza pri fizikalnom pregledu. Pri pregledu, prisutna je osetljivost na pritisak u predelu epikondila humerusa – spoljašnja strana lakta. Osetljivost se pojačava pokretom opružanja (ekstenzije) prstiju ili šake u odnosu na podlakticu.
Kako se leči teniski lakat?
Terapiju epikondilitisa treba započeti što ranije od pojave simptoma(!). Pogrešno je ignorisati početne simptome i nastaviti sa fizičkim aktivnostima (prema filozofiji – klin se klinom izbija). Što se kasnije počne sa terapijom to su degenerativne promene na pripoju mišića ekstenzora više uznapredovale, pa je potrebno više vremena za njihovo izlečenje.
Terapija epikondilitisa se sprovodi kroz tri faze:
-prva faza – smanjenje bola, otoka, podsticanje regeneracije tkiva, sprečavanje atrofije mišića
-druga faza – povećanje fleksibilnosti mišića i mišićne snage
-treća faza – povratak sportskoj aktivnosti
1) u prvoj fazi lečenja epikondilitisa cilj je smanjenje bola i smirenje lokalnog procesa na pripoju mišića na epikondilu. U tu srhu primenjujemo kombinovanu fizikalnu terapiju. Prvi korak je aplikacija krioterapije i rasterećenje ruke. Krioterapija se primenjuje u vidu masaže ledom bolnog mesta ili aplikacijom hladnih pakovanja/gelova (npr. ice power). Krioterapija se primenjuje lokalno 3-4 puta dnevno prva tri dana lečenja u trajanju po 5-7min (do pojave neprijatnih senzacija – peckanje, bol..). Posle hladjenja ledom utrlja se Lioton gel(!) Pored krioterapije, potrebno je u početnoj fazi rasteretiti ruku od fizičkih aktivnosti, mada nije poželjno potpuno mirovanje. Treba izbegavati bolne pokrete, pokrete šakom protiv otpora, podizanje predmeta, pokreti zavrtanja, odvrtanja, kao i prekid sportskih aktivnosti. Pokreti šakom bez opterećenja su dozvoljeni. U ovoj fazi primenjuju se različiti agensi fizikalne terapije u cilju smanjenja bola, otoka, podsticanja lokalne cirkulacije krvi i procesa regeneracije oštećene enteze. U tu svrhu primenjujemo ultrazvuk, laser, elektroterapiju. Moguća je lokalna primena lekova - gelova (antireumatika, kortikosteroida) putem fizikalne terapije (elektroforeza, sonoforeza). Putem foreze leka postižemo ubacivanje leka preko kože direktno u tkivo na mesto degenerativnog procesa. Primena leka se može u odredjenim slučajevima primeniti i direktnim ubrizgavanjem u predeo pripoja tetive (instilacija leka – lokalni anestetik, kortikosteroid, viskosuplement, prp)
Kod veoma bolnih stanja dolazi u obzir i peroralna primena nesterodnih antireumatika (npr, Diklofenak duo jedna kapsula na dan) nekoliko dana. Od kineziterapije u prvoj fazi primenjujemo izometričke kontrakcije pokreta fleksije, ekstenzije šake i pokreta supinacije, pronacije podlaktice – u cilju sprečavanja atrofije mišića.
Shock wave terapija, tj primena udarnog talasa, predstavlja novi pristup u lečenju entezopatija (bolesti pripoja mišića na kost). Kod upornih slučajeva, koji slabo reaguju na terapiju, primenjuje se terapija udarnim talasom.
2) U drugoj fazi obraćamo pažnju na povećanje fleskibilnosti i snage mišića. Uvodimo izotoničke vežbe fleksije i ekstenzije šake, vežbe supinacije i pronacije podlaktice.
- Statičke kontrakcije (izometrijske kontrakcije) su kontrakcije mišića bez izvođenja pokreta u pravcu kontrakcije mišića - izvode protiv nepokretnog otpora tj neke prepreke (zid, deo nameštaja, sprava koja se ne pomera), izvođenje se vrši povećanjem pritiska tj voljne kontrakcije kao da se želi pomeriti predmet protiv koga se vrši kontrakcija, intenzitet kontrakcije se dozira - počinje se od laganog, pa se postepeno pojačava (po ponavljanima i danima izvođenja vežbi...).
- vežbe gumica/loptica su dinamičke vežbe za jačanjei rehabilitaciju mišića podlaktice. Izvodi se širenje gumice (za tegle) prstima i stiskanje loptice (sundjer/pena) šakom. Izvodi se 15-20 ponavljanja, 3 serije.
Takodje, primenjujemo vežbe istezanja šake, lakta i ramena. Vežbe se mogu sprovoditi po programu: izotoničke vežbe 3 serije po 15 ponavljanja; istezanje 15-20sec do granice bola, 10 ponavljanja; na kraju masaža ledom 5-7 minuta + Lioton gel (2-3x se može ponoviti tokom dna au ovoj fazi). Za vreme vežbanja koristi se specijalna ortoza za epikondilitis, koja premešta pripoj ekstenzora distalno na mesto postavljanja ortoze, čime rasterećuje stvarni pripoj na epikondilu humerusa. Ova faza predstavlja pripremu za povratak u specifične sportske aktivnosti.
3) U trećoj fazi sportista radi na jačanju podlaktica i počinje sa treningom pokreta specifičnih za vrstu sporta kojim se bavi. Od velikog je značaja postupnost u doziranju trenažnog programa. Održavati fleksibilnost mišića podlaktice istezanjem nakon svakog treninga. Redovna upotreba ortoze za epikondilitis. Potrebno je obratiti pažnju na biomehaniku pokreta i korigovati eventualne nepravilnosti. Program u ovoj fazi sportske rehabilitacije:
- vežbe za podlaktice sa bučicama (fleksije, ekstenzije, supinacija, pronacija)
- jačanje ramena sa bučicama (prednje, srednje, zadnje rame, mišići rotatori ramena)
- istezanje podlaktica posle vežbi jačanja
- posle primena leda 5-7minuta + Lioton gel
Kod upornih slučajeva koji slabo reaguju na terapiju primenjuje se lokalna aplikacija (instilacija) injekcija kortikosteroida u okolini pripoja na epikondilu. Aplikacija ove terapije nosi odredjeni rizik od slabljenja pripoja i mogućeg pucanja tetive. Primena čvrste ortoze za podlakticu i kineziotejpinga.
Kako sprečiti teniski lakat?
- pravilno doziranje opterećenja, kao i dovoljno odmora izmedju dva treninga.
- jačanje mišića podlaktice i nadlaktice, kao i njihova fleksibilnost.
- pozicioniranje šake pri izvodjenju pokreta u liniji sa podlakticom.
- jačanje mišića ramenog pojasa
- biomehanička korekcija tehnike u sportu
U prevenciji lateralnog epikondilitisa osnovno je održavanje neutralne pozicije šake tokom izvodjenja pokreta rukom, čime se smanjuje opterećenje na ekstenzorima šake i prstiju. Održavanje neutralne pozicije podrazumeva položaj šake u liniji sa podlakticom, čime se umanjuju koncentrične i ekscentrišne kontrakcije miišića podlaktice. U tu svrhu se koristi i čvrsta ortoza (fiksator) ručnog zgloba.
