You are here

Bol u leđima (dorzalgija)

Danas je teško sresti osobu koja bar jednom u životu nije iskusila neku vrstu bola u leđima. Bilo da se bavite fizičkom aktivnošću ili ne, u nekom momentu života ovaj bol će se verovatno javiti, bilo da traje kratkotrajno ili nešto duže. A zašto? Zbog svoje kompleksne prirode. Ali, da krenemo po redu...

Uzroci bolova u leđima su mnogobrojni, počevši od opštih, koji se odnose na životne navike, radno okruženje, do onih specifičnih, kada su u pitanju bolesti vezane ili za sam kičmeni stub ili okolne organe. Da bismo prevenirali bol, a kasnije i bolesti, da vidimo koji su to faktori na koje kao pojedinci možemo da utičemo.

Kada bismo razmatrali gde je početni uzrok bola u leđima, svakako bi bili deformiteti kičmenog stuba kao i loše držanje tj. postura. Sa godinama dolazi i do degenerativnih promena, posebno diskusa. Često potcenjivan, ali nimalo bezazlen uzrok dorzalgije je i svakodnevni stres, a „ruku pod ruku“ sa njim ide i gojaznost. Pušenje i te kako utiče na nastanak i razvoj bola u leđima jer, otežavajući oksigenaciju, ubrzava degenerativne promene i starenje celog organizma. Jedan od čestih uzroka je i depresija (prepoznata ili neprepoznata), kao i nezadovoljstvo uopšte.

Šta je sa okruženjem? Koliko samo važnosti imaju neodgovarajuć dušek i jastuk na kome spavamo, nošenje velikih tereta, položaji tela sa većim rotacijama kičme, dugotrajno sedenje u neprilagođenim stolicama, prinudni doskoci u sportovima i dr.

Kada bol nastane iznenada, zove se akutni, i on traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Može biti probadajući, ili blag do umeren. Najčešće je uzrokovan iznenadnom povredom mišića i ligamenata usled spazma, istezanja ili rupture, pada, te kompresivnog preloma. Najakutniji bol je rezultat povrede ili bolesti kao što je artritis. Pokretljivost je obično ograničena, a često je sprečeno samostalno ustajanje. Hroničan bol nastaje postepeno, traje duže od tri meseca, i ima tendenciju progresije, a uzroci su brojni.

Osim bola, nadražaj dugih nerava ruke i noge može da izazove i osećaj trnjenja, mravinjanja, žarenja, slabosti. Važno je obratiti pažnju i na postojanje drugih simptoma, poput: vrtoglavice, gubitka osećaja dodira, otežane kontrole mokrenja i stolice, povišene telesne temperature, gubitka težine, nesanice, i dr.

Dobar neurološki pregled može da pruži najviše informacija o uzroku bola u leđima. Kada je to potrebno, rade se i dopunska ispitivanja, što je danas čest slučaj: rentgen, nuklearna magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija, elektromioneurografija, i dr. ALI, treba imati na umu da često strukturne promene kičmenog stuba (početne degenerativne promene ili protruzije-hernijacije međupršljenskog diska) koje se uoče dodatnom dijagnostikom, ne manifestuju se bolnim sindromima. Što je važno sa aspekta prevencije, jer se na vreme može početi sa promenama životnih navika.

Jako je važno prepoznati uzrok, kako bi se terapijski postupci usmerili na pravi nacin. Cilj je, naravno, ukloniti bol i osposobiti osobu za normalno funkcionisanje. U terapiji se primenjuju različiti modaliteti, počevši od medikamentnih, preko fizikalnih uključujući i kineziterapiju, kao i pomoć psihologa, naročito kod dugogodišnjih bolova koji uzrokuju depresiju i anksiozno ponašanje, a kao krajnji vid pomoći razmatra se operacija.

Vodeći se načelom „bolje sprečiti, nego lečiti“, dolazimo do najvažnijeg pristupa ovom problemu. Uzimajući u obzir navedene uzroke, uslovno rečeno, lako možemo usmeriti prevenciju promenama životnih navika i radnog okruženja.

Prestanak pušenja, korigovana ishrana i umerena fizička aktivnost su početak bez koga sve drugo nema efekta, ili je on minimalan. Takođe, primena zaštitnih položaja u radu, kao i bolji uslovi kod dugotrajnog sedenja faktori su bez kojih je rad mučenje a produktivnost znatno smanjena.

Suština fizičkih vežbi su istezanje mišića i njihovo jačanje, posebno onih koji „drže“ kičmeni stub. Jako je važno sprovoditi i vežbe za jačanje snage i fleksibilnosti mišića donjih ekstremiteta koji su važni za očuvanje pokretljivosti lumbosakralnog segmenta kičmenog stuba, kao i za obavljanje poslova koji uključuju rad u prinudnom položaju (duže čučanje i podizanje tereta).

Takođe, postoje ubedljivi dokazi da vežbe stojeći na tlu sa slobodnim tegovima (npr. čučanj, mrtvo dizanje, izbačaj, trzaj) angažuju mišiće jezgra u čak većoj meri nego tradicionalne izolacione vežbe.

Bol u leđima značajno utiče na kvalitet života, a ako je dugotrajan dovodi do razvoja anksioznosti, depresije i drugih psihosomatskih promena u karakteru osobe. Srećom, većina bolova se može uspešno tretirati, a dodatnim znanjem i sprečiti. Starost ne možemo izbeći, ali možemo usporiti razvoj degenerativnih promena vodeći se zdravim životnim navikama i redovnom fizičkom aktivnošću.

 

 

Literatura:

Longmore M, Wilkinson IB, BaldvinA, Wallin E (2014). Oxford Handbook of Clinical Medicine. 9th ed. NY: Oxford University Press Inc: 544-546.

American College of Sports Medicine (2014). ACSM’s guidelines for exercise testing and prescription. 9th ed. Philadelphia (PA): Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins: 211-216.

Behm DG, Drinkwater EJ, Willardson JM and Cowley PM (2010). The use of instability to train the core musculature. Appl Physiol Nutr Metab 35:91-108

Hamlyn N, Behm DG and Young WB (2007). Trunk muscle activation during dynamic weight-training exercises and isometric instability activities. J Strength Cond Res 21: 1108-1112.)

Nuzzo JL, McCaulley GO, Cormie P, Cavill MJ and McBride JM (2008). Trunk muscle activity during stability ball and free weight exercises. J Strength Cond Res 22:95-102.).

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/back-pain/symptoms-causes/syc-20369906

 

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede
Povezani i slični tekstovi