Burnout sindrom (sindrom sagorevanja) podrazumeva reakciju organizma na hronični stres. Postepeno se razvija i teško ga je otkriti, naročito u početnoj fazi. Brojni su simptomi koji mogu ukazati na burnout: umor, obeshrabrenost, bespomoćnost, nedostatak energije, istrošenost, glavobolje, bolovi u mišićima, poremećaj sna i oslabljen imunitet. Faktori koji sigurno dovode do razvoja burnout sindroma su: stalna preopterećenost poslom, nedostatak odmora, nametanje ubrzanog tempa i načina rada.
Značajni faktori u prevazilaženju ovog sindroma su hrana, hidratacija, san i vežbanje.
Hrana
Način ishrane za prevazilaženje sindroma sagorevanja ne mora biti komplikovan. Odvojite vreme da napravite planove o korigovanju svoje ishrane i tako omogućite sebi dobro zdravlje.
Izaberite složene ugljene hidrate
Da bi telo funkcionisalo optimalno, potrebno mu je gorivo. Složeni ugljeni hidrati – integralni pirinač, ovas, kinoa, heljda, testenina i hleb od celog zrna obezbeđuju sporo oslobađanje glukoze, pomažući u balansiranju nivoa glukoze u krvi i izbegavanju energetskih padova koji mogu izazvati stres i umor.
Neka minimalno obrađena hrana bude fokus vaše ishrane. Poželjno je da imate bar tri obroka svakog dana. Pokušajte da ne preskočite nijedan obrok da biste održali nivo energije.
Prirodni lekovi
Sibirski žen-šen - Aktivni sastojci sibirskog žen-šena su eleuteroidi koji imaju najznačajniju ulogu u podsticanju imunološke funkcije organizma.
Azijski žen-šen - Stručnjaci veruju da je popularnost azijskog žen-šena velika zahvaljujući njenim blagim stimulativnim svojstvima.
Ašvaganda je poštovana indijska biljka koja je našla primenu u ajurvedskoj terapiji. Ta biljka smanjuje umor i hronični stres i poboljšava raspoloženje.
Minerali i vitamini
Magnezijum igra ulogu u preko 300 biohemijskih procesa u telu. Između ostalog, ovaj mineral doprinosi oslobađanju energije i smanjenju umora.
Gvožđe je fundamentalno za sve životne procese. Bez njega telo ne može da prenosi kiseonik. Ono što je najvažnije, gvožđe doprinosi smanjenju umora.
B vitamini - često nazivani „energetskim vitaminima“, pre svega vitamin B2, B3, pantotenska kiselina i folna kiselina doprinose smanjenju umora.
Izbegavajte hranu koja nepovoljno utiče na raspoloženje
Hrana može da popravi ili pogorša raspoloženje. Šećer, kofein i obrađena hrana mogu pogoršati simptome sagorevanja i učiniti da se osećate nervoznim. Poznato je da ove namirnice dodatno negativno utiču na već „istrošeni“ nervni sistem.
Hidratacija
Čak i blaga dehidracija može dovesti do umora i promene raspoloženja. Šest do osam čaša vode dnevno su minimalne preporučene količine. Kod osoba koje se bave teškim fizičkim radom potrebna je mnogo veća količina vode.
San
San je od vitalnog značaja za oporavak organizma. Izbegavajte konzumiranje kafe u popodnevnim satima. Između ostalog, važno je ustaliti svoj ritam spavanja, jer je to ključno za dobar san.
Neka vežbanje bude prioritet
Iako je to možda poslednja stvar koju želite da radite kada patite od sindroma sagorevanja, ipak je vežbanje moćan lek protiv stresa i sagorevanja. Vežbanje omogućava povećanje energije, poboljšanje raspoloženja, opuštanje uma i tela.
Preporučeno je vežbati bar 30 minuta dnevno, ili to možete podeliti na kratke, 10-minutne aktivnosti. Probajte hodanje, trčanje, trening sa tegovima, plivanje, borilačke veštine, ili čak i ples. Dovoljna je šetnja od 10 minuta za poboljšanje raspoloženja.
Dakle, posvetite više vremena sebi kako biste se oporavili od prevelikih obaveza. Odvojite vreme koje će vam biti potrebno za rešavanje jednog, ali najvažnijeg zadatka za taj dan.
LITERATURA
Maslach C., Leiter M. P. The truth about burnout. San Francisco: Jossey‐Bass.
Freudenberger, F (1983) 'Burn Out,' New York: Bantam.
Pines, A. and Aronson, E. (1989) 'Career Burnout: Causes and Cures,' New York: Free PR.
Berglas, S. 'How to Avoid Stress and Burnout,' CIO, December 5, 2005.
