Međutim, nekada, neki od nas se odluče i da probaju da zarone ispod površine.....
Ovo je priča o svetu sa one strane površine vode.
Šta je ronjenje na dah?
U trenutku kada skliznemo ispod površine ulazimo u drugi svet – svet mira, tišine, opuštenosti i krećemo da upoznajemo život sa one strane površine. Jedini je problem što ne dišemo (držimo dah). Istraživanja kažu da prosečan čovek sa malo treninga ima kiseonika u sebi dovoljno za oko 3 minuta držanja daha u mirovanju, a svetski rekord je preko 10 minuta držanja daha u mirovanju??? Tajna je u treningu, i to ozbiljnim dugogodišnjim treninzima....
Ronjenje na dah predstavlja zaron ispod površine sa jednim udahom. Apnea znači držanje daha, na egleskom breath hold diving. Držanje daha i ronjenje na dah predstavlja jedno od najneobičnijih sportova koji postoje. Ronilac na dah se koncentriše na svoje disanje, opušta mišiće i um, postiže savršeni mir u sebi, uzima duboki udah i zaranja ispod površine.
Šta je potrebno da bismo ronili?
Trening se sastoji od suvih treninga (trening snage, kardio trening), zatim – tehnika disanja (kako bismo uzeli što više vazduha), tehnika relaksacije i mentalnog treninga (kako bi se što bolje opustili i smanili potrošnju kiseonika) i specijalnih treninga u apnei (držanje daha – držanje daha u miru, preron bazena, zaron u dubinu).
1. Znanje– prvo pitanje je koliko dugo smemo da ne dišemo (držimo dah)? Posle dva tri duboka udaha (ne više!!!), kada zaronimo i držimo dah naše telo polako troši kiseonik, ali se istovemeno nakuplja ugljen dioksid. CO2 stimuliše naš centar u mozgu na udah i mi osetimo nadražaj na udah (glad za vazduhom) koji na natera da izronimo i udahnemo. U tom trenutku u našem telu ima još puno kiseonika, i kada mi taj osećaj za kratko ignorisali i produžili apneu (držanje daha, tj. Zaron) još 10-15 sekundi (utrenirani ronioci puno više!) ništa se strašno ne bi desilo. Sve u svemu kiseonika imamo dovoljno, a potreba za vazduhom se javlja prilično rano i tera nas da izronimo.
2. Oprema – osnovna oprema za ronjenje na dah su maska, peraja i disalica.
- Maska – masku koristimo da gledamo ispod površine, što je moguće zahvaljujući komplikovanim zakonima fizike (koji zaista funkcionišu u praksi). Masku je kao prvo potrebno iznutra zaštiti od magljenja, koje nam može zagorčati ronjenje – ko voli da vozi u magli?! Najjednostavniji način (i najružniji) je da pre zarona suvu masku namažemo pljuvačkom po unutrašnjoj strani stakla, ostavimo da se osuši i isperemo. Inače maske za ronjenje na dah su low volume (malog volumena) zbog uštede vazduha. Tokom zarona potrebno je dunuti malo vazduha u masku da se ne bi prilepila za lice, tako da, što je manji volumen maske manje vazduha treba da dunemo u masku.
- Peraja – peraja za ronjenje na dah treba da su srednje tvrdine ploča (prilagođeno snazi mišića nogu – što jači mišići i ploča treba da je tvrđa, zbog boljeg potiska). Peraja za ronjenje na dah su DUGAČKA i sigurno će vas svako na plaži primetiti! Razlog za ovo, nije prethodno pomenuti egzibicionizam kod ostalih kupača, već ekonomičnost plivanja, tj što manja potrošnja kiseonika kod plivanja pod vodom.
- Disalica – disalica nam služi za disanje na površini i ona treba da je jednostavna i ne previše dugačka (opet zbog neke fizike).
Takođe, nekada, kada ronimo dublje, hladnija je voda ili kada ronimo duže vremena, potrebno je obući ronilačko odelo (zbog pothlađivanja u vodi). Odelo za ronjenje na dah treba da je iz dva dela, bez rajsvešlusa, najbolje da je spolja glatko (tu ima izuzetka u podvodnom ribolovu) debljina od 3mm i 5mm (zavisi da li ronimo u hladnom ili toplom). Takođe, početna varijanta odela za leto može biti i shorty – jednodelno odelo kratkih rukava i nogavica, nose obično vozači skutera i surferi. Veoma važno je da kada nosimo odelo, ne smemo zaboraviti pojas sa tegovima, koji kompenzuje plovnost odela. Tegova ne smemo staviti puno, a obavezno je da smo na površini i nekoliko metara ispod površine plovni, tj da kada se opustimo izranjamo na površinu.
3. Tehnika – pravilna tehnika je osnov dobrog ronjenja na dah.
-Pravilno disanje – omogućava da se na najbolji način pripremimo za zaron. Bazira se na joga pranayama disanju.
- Pravilan zaron – pravilna tehnika zarona omogućava da tiho skliznemo ispod površine trošeći što manje energije. Pravilan zaron treba da je elegantan, bez lupanja perajima po površini, i puno vode oko nas!
- Pravilno plivanje perajima – koliko god da su dobra peraja, ukoliko ih ne koristimo pravilno, slaba je korist od njih! Ništa lepše od dugih peraja, sa kojima u tri zamaha stignemo do dna...
- Izjednačavanje pritiska – čim zaronimo moramo zapušiti nos rukom i dunuti u nos. Na taj način uduvavamo vazduh u uši i izjednačavamo pritisak (potpritisak se javlja zbog dubine i pritiska koji voda pravi na vazdušne šupljine u našem telu). Bez ovoga nema ronjenja, tj većina je iskusila bol u ušima pri zaronu. Ukoliko i pored ovoga bol pri zaronu postoji, moramo prekinuti zaron i pokušati ponovo. Ako bol u glavi (sinusi) ili ušima ne prolazi ronjenje se mora prekinuti i probati sledećeg dana.
Na kraju, najvažnije pravilo – nikada ne roni sam!!! Nađite drugara (drugaricu), ronite zajedno - jedan roni, drugi je na površini – samo bezbedno ronjenje je lepo ronjenje.
Ukoliko želite da naučite više o ronjenju na dah, treba da pohađate neki od kurseva ronjenja na dah Apnea Academy, održavaju se nekoliko puta godišnje, više informacija www. dolphinboy.us
