Sarkopenija je stanje koje karakteriše gubitak mišićne mase i funkcije skeletnih mišića. To je sindrom koji se karakteriše progresivnim i generalizovanim gubitkom mase i snage skeletnih mišića i usko je povezan sa fizičkim invaliditetom i lošim kvalitetom života.
Faktori rizika za sarkopeniju uključuju starost, pol i smanjen nivo fizičke aktivnosti. Iako je to prvenstveno bolest starijih osoba, njen razvoj može biti povezan sa stanjima koja se viđaju u svim životnim dobima. Povezana je sa komorbiditetima kao što su gojaznost, osteoporoza i dijabetes tipa 2 i insulinska rezistencija. Kod nekih pojedinaca može se identifikovati jasan i jedinstven uzrok sarkopenije, a u drugim slučajevima nema očiglednog uzroka. Postoje primarna i sekundarna sarkopenija. Ona se može smatrati „primarnom“ (ili povezanom sa uzrastom) kada nijedan drugi uzrok nije očigledan osim samog starenja, dok se sarkopenija može smatrati „sekundarnom“ kada je evidentan jedan ili više drugih uzroka. Među spoljnim faktorima, nedovoljan unos energije i proteina će doprineti gubitku mišića i mišićne funkcije. Smanjen unos vitamina D povezan je sa niskom funkcionalnošću kod starijih osoba. Akutni i hronični komorbiditeti takođe će doprineti razvoju sarkopenije kod starijih osoba. Pojedinci koji su vodili aktivan stil života imaju više mišićne mase i u zrelijim godinama.
DEFINICIJA I PROCENA TEŽINE STANJA
Prisustvo niske skeletne mišićne mase i niske mišićne snage (koja se prema savetima medicinskih naučno-istriživačkih centara procenjuje brzinom hodanja) je sarkopenija.
Prisustvo niske skeletne mišićne mase i niske funkcije mišića i da je povezana samo sa gubitkom mišićne mase ili u kombinaciji sa povećanom masom masti je teška sarkopenija.
Prisustvo niske skeletne mišićne mase i/ili niske mišićne snage (npr. rukohvat) ili oslabljene performanse mišića (npr. brzina hodanja ili mišićna snaga) kada su udružene definišu se kao teška sarkopenija.
Gubitak mišićne mase može biti povezan sa povećanjem telesne masti, tako da uprkos održanoj normalnoj težini postoji izražena slabost, ovo je stanje koje se naziva sarkopenična gojaznost. Postoji važna korelacija između neaktivnosti i gubitka mišićne mase i snage, što sugeriše da fizička aktivnost treba da bude zaštitni faktor za prevenciju, ali i za kontrolisanje sarkopenije. Takodje, jedan od prvih koraka koji treba preduzeti za osobu sa sarkopenijom ili kliničkom slabošću je da konzumira pravilnu ispravnu u dovoljnim količinama.
Sarkopenija ima veliki uticaj na kvalitet života i preživljavanje. Trebalo bi da bude važno sprečiti je ili odložiti što je više moguće, poboljšati preživljavanje i smanjiti potražnju za tuđom negom. Zbog toga se najviši akcenat stavlja na vežbanje i pravilnu ishranu.
