Kancer larinksa (rak grkljana) predstavlja jednu trećinu svih malignih tumora glave i vrata, i značajno doprinosi povećanju broja obolelih i umrlih od malignih bolesti. Bolest u ranom stadijumu je izlečiva, bilo hirurški ili monoterapijom zračenjem, često uz očuvanje grkljana. Nasuprot tome, kasna bolest ima neizvestan ishod, zahteva multimodalnu terapiju, i ređe čuva larinks.
Postoji mnogo faktora rizika za kancer larinksa. Pušenje, i alkohol su neosporni faktori rizika, i deluju sinergistički na povećanje rizika od maligne transformacije. Ostali faktori povezani sa povećanim rizikom od raka grkljana uključuju: infekcije humanim papiloma virusom, hronični gastroezofagealni refluks (vraćanje kiseline iz želuca), pasivno pušenje i profesionalnu izloženost određenim supstancama.
Duvan je najvažniji faktor rizika za rak grkljana. Rizik je povezan sa dužinom izloženosti toj navici, kao i sa ukupnom dozom konzumiranja duvana. Rizik ostaje povišen 15 godina nakon prestanka pušenja, ali se kasnije smanjuje. Po broju umrlih od raka usled pasivnog pušenja među muškarcima, kancer larinksa je bio među prva tri mesta.
Alkohol je važan faktor rizika u patogenezi tog tipa raka. Svetska fondacija za istraživanje raka je zaključila da postoje čvrsti dokazi da konzumacija alkohola povećava rizik od razvoja kancera larinksa.
Infekcija humanim papiloma virusom (HPV) - Određene vrste HPV infekcija mogu povećati rizik od različitih vrsta kancera, uključujući rak orofarinksa (srednjeg sprata ždrela) ili rak grkljana, krajnika ili mekog nepca.
Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) - to je uobičajen gastrointestinalni poremećaj. Postoje dokazi o povezanosti između GERB-a i kancera glave i vrata, posebno kancera larinksa. To znači da hronično ili rekurentno (ponovljeno) oštećenje tkiva može dovesti do razvoja malignih tumora. Prilikom ispitivanja pljuvačke pacijenata sa ranim rakom grkljana, utvrđen je visok nivo tipičnih komponenti LFR (vraćanje kiseline prema grkljanu i ždrelu). To ukazuje na mogućnost da LFR, posebno bilijarni refluks (vraćanje žuči), igra ulogu u nastanku raka grkljana.
Izloženost određenim supstancama na radnom mestu - dugotrajno i prekomerno izlaganje sledećim supstancama može povećati rizik od raka larinksa i hipofarinksa (donji sprat ždrela): drvna prašina, isparenja, boje, azbest, benzen, rastvarači, aerosoli, izduvni gasovi motora, silicijum dioksid.
Genetika - specifični genetski sindromi mogu izazvati mutacije gena koje povećavaju rizik od raka glave i vrata, uključujući Fankonijevu anemiju i kongenitalnu diskeratozu. Fankonijeva anemija je redak genetski poremećaj koji utiče na koštanu srž i prekida tipičnu proizvodnju krvnih zrnaca. Stanje može dovesti do leukemije, i povećava rizik od kancera larinksa i hipofarinksa.
Pol - rak grkljana je oko pet puta češći kod muškaraca nego kod žena. Jedan od razloga za to je što duvan i alkohol češće konzumiraju muškarci. Međutim, u poslednje vreme dolazi i do značajnog porasta konzumiranja tih suspstanci i među ženskom populacijom.
Starost - većina ljudi koji dobiju dijagnozu kancera larinksa imaju 55 ili više godina, a prosečna starost pri postavljanju dijagnoze je 66 godina.
Zaključak - prevencija i rana dijagnoza kancera larinksa je najefikasnije sredstvo za povećanje stope izlečenja i očuvanje funkcije grkljana.
Porast morbiditeta (broja obolelih) i mortaliteta (broja umrlih) može se sprečiti promovisanjem zdravih stilova života.
Literatura
- Steuer CE, El-Deiry M, Parks JR, et al. (2017). An update on larynx cancer. CA Cancer J Clin, 67(1):31–50.
- Ciolofan MS, Vlăescu AN, Mogoantă CA, et al. (2017). Clinical, histological and immunohistochemical evaluation of larynx cancer. Curr Health Sci J, 43(4):367–75. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
- Nocini R, Molteni G, Mattiuzzi C, et al. (2020). Updates on larynx cancer epidemiology. Chin J Cancer Res, 32(1):18–25. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
