Šta je fibromialgija?
Fibromialgija podrazumeva pojavu bolova u mišićima, tetivama, fascijama i zglobovima. Bolovi su duboki, nejasno ograničeni, žareći, umerenog do izraženog intenziteta. Mogu biti isti tokom celog dana, ili se se povremeno pojačavati i smanjivati. Pojačavaju ih fizička aktivnost, hladnoća, napetost i stres. Fibromialgiju karakteriše prisustvo velikog broja bolnih tačaka u mišićima, tetivama, fascijama i zglobovima.
Mnogi pacijenti sa fimbromialgijom imaju probleme sa spavanjem, sniženje raspoloženja, tenziona ili migrenozna glavobolja, poremećaje rada creva...Bolest napada oba pola, mada je najzastupljenija kod žena između 20. i 50. godine života.
Koji su uzroci fibromialgije?
Uzoci fibromialgije su nejasni. Mogući faktori koju utiču na njen nastanak su: fizički i emocionalni stres, nenormalan odgovor na bolne stimulanse, poremećaj spavanja i infekcija. Za neke bolesnike nastanak fibromialgije je postupan, dok je za većinu okidač neka bolest ili ozljeda. Nova istraživanja imaju za hipotezu da je fibromialgija uzrokovana poremećajem centralnog nervnog sistema za percepciju bola... Najverovatniji uzrik fibromialgije je izloženost hroničnom stresu. Ova izloženost produženom stresu dovodi do poremećaja normalnog dnevno/noćnog balansa hormona: rasta i stresa (hormon rasta/kortizol). Normalno, tokom dana se luči povećana količina hormona stresa u organizmu, što smenjuje pojačano lučenje hormona rasta tokom spavanja. Hormon rasta gradi naš organizam, a hormon stesa ga razgrađuje. Iz tog razloga je važan pravilan ciklični odnos lučenja ovih hormona tokom 24h, i dovoljno okrepljujućeg opuštenog sna (oko 8h/24h). Izloženost hroničnom stresu dovodi do povećane količine hormona stresa u telu, a smnjuje se lučenje hormona rasta. Ovo dugoročno gledano – oštećuje mnoga tkiva i funkcije tela. Razgrađuju se mišići i tetive, ne popravljaju se oštećenja koja tokom života nastaju, oštećuje se imuni sistem, smanjuje količina crvenih krvnih zrnaca, remeti lučenje drugih hormona u organizmu i metabolizam u telu... Produžena izloženost stresu na psihičkom planu deluje štetno na nas. Preko hipotalamus (dela našeg mozga koji predstavlja spoj psihe i tela) prenosi se psihička tenzija na reakcije u našem telu. Produženi stres dovode do poremećaja spavanja, a manje sna ima za osledicu manje lučenje hormona rasta i oporavak tela – što vodi u začarani krug.
Bolovi u mišićima su najverovatnije posledica:
1. Razgradnje mišića i tetiva zbog poremećaja odnosa lučenja hormon rasta/stresa
2. Povećane dugotrajne napetosti (povišen tonus) mišića zbog stresa – metabolički produkti se nakupljaju u mišićima i tetivama
3. Snižen prag bola na nivou mišića i tetiva i u samom mozgu, kao i niža psihička tolerancija bola
Kako se manifestuje fibromialgija?
Hronični bol u celom telu osnovni je simptom fibromialgije. Većina ljudi sa fibromialgijom oseća umereni umor, ima poremećaj spavanja, osetljivi su na dodir, svetlo i zvuk, imaju kognitivne smetnje.
- Bol u fibromialgiji je dubok, dugotrajan, raširen po telu. Može se kretati po telu, šetati i menjati se po jačini. Bol se opisuje kao probadajući, žareći ili kao dubok mišićni bol. Najjači bol je obično uz kočenost prisutan u jutarnjim satima. Bol pojačava hladno i vlažno vreme, nedovoljno sna, fizički i psihički umor, intenzivna fizička aktivnost, fizička inaktivnost, anksioznost i stres.
- Umor u fibromialgiji je prekomeran, naročito nakon napornog dana ili neprospavane noći. Simptomi uključuju duboku iscrpljenost i manjak životne energije.
- Smetnje spavanja Mnoge osobe koje pate od fibromialgije imaju i komorbidne smetnje spavanja koje ih sprečavaju da se naspavaju i odmore. Medicinske studije su pokazale specifične i karakteristične abnormalnosti u fazi dubokog spavanja. Pacijenti sa fibromialgijom tokom spavanja na EEG-u imaju konstantne intervale moždane aktivnosti poput one u budnom stanju, koje skraćuju vreme trajanja dubokog spavanja.
Kako se postavlja dijagnoza fibromialgije?
Trenutno ne postoje laboratorijski testovi ili vrste snimanja za dijagnozu fibromialgije. Lekari se oslanjaju subjektivne simptome samog bolesnika, fizikalni pregled i precizno određivanje bolnih tačaka po telu. Prosečno prođe pet godina prije nego što se postavi tačna dijagnoza fibromialgije...
Da bi se postavila dijagnoza fibromialgije, bolesnik mora imati:
- široko rasprostranjen bol u sva četiri kvadranta tela sa trajanjem tegoba bar tri meseca
- bolna osetljivost na pritisak u najmanje 11 od 18 specifičnih tačaka
Kako se leči fibromialgija?
Terapija fibromialgije se zasniva na ublažavanju simptoma i unapređenju opšteg zdravlja. Jedan od najvažnijih postupaka je promena načina života!!!
Lečenje u početku podrazumeva primenu fizikalne terapije, redovno vežbanje i smanjenje stresa. Od medikamenata se primenjuju antidepresivi, miorelaksanski (lekovi za opuštanje mišića), obični analgetici i anksiolitici.
Regulacija sna Za oporavak sna potrebna je uspostava zdravog režima spavanja koji uključuje odlazak na spavanje i ustajanje u isto vreme, uslovi spavanja (tišina, sobna temperatura, udoban krevet), izbegavanje konzumacije kofeina, šećera i alkohola pre spavanja, uključenje lakših vežbi tokom dana, izbegavanje kasne večere i vežbe relaksacije.
Drugi terapijski postupci kombinovane terapije mogu biti uspešne kao što su npr. fizikalna terapija, medicinska masaža, hidroterapija, lagani aerobik, akupresura, akupunktura, yoga, vežbe relaksacije...
