Ginekomastija predstavlja najčešće benigno uvećanje žlezdanog tkiva dojke kod muškaraca, koje je posledica disbalansa između estrogena (estradiol) i testosterona (porast estrogena, smanjena produkcija testosterona ili oba uzroka). Naravno, značajan uticaj može imati i prolaktin, tj. progesteron u nastanku i progresiji „stanja“ (prolaktin utiče na povećanje broja i osetljivosti progesteronskih i estrogenskih receptora u tkivu dojke uz pad produkcije testosterona i porast estrogena i progesterona). Istraživanja pokazuju da čak 30-60% muškaraca u toku života može imati problema sa ginekomastijom.
Novorođenčad, dečaci u pubertetu, kao i muškarci u poznom životnom dobu mogu razviti određen „stepen“ ginekomastije kao posledicu normalnih oscilacija u hormonskom statusu (najčešće prolaznog karaktera). Ginekomastija može da zahvati jednu ili obe „dojke“ neravnomerno.
Najčešći simptomi ovog „stanja“ su karakterističan „otok“ bradavice i okolnog tkiva, kao i povećana osetljivost dojke/dojki. Znaci koji ukazuju na ozbiljnost stanja i obaveznu posetu izabranom lekaru su izrazit „otok“ koji je jasno vidljiv i preko odeće, bol i/ili nelagodnost vezan za regiju bradavica i okolinu, kao i pojava „iscedka“ iz jedne ili obe bradavice.
Većina smatra da je estrogen (estradiol) isključivo ženski hormon, ali se on stvara i u muškom telu u veoma malim količinama. Kada dođe do ekcesa u produkciji estradiola (npr. aromatizacija, korisnici AAS), povećanog unosa estrogen-like jedinjenja (ishrana, kozmetika i sl.) i/ili low-testosteron stanja raznih uzroka, eto zagarantovanog problema sa „gyno“.
Ne zaboravimo da muška novorođenčad nekada pod uticajem majčinog „estrogena“ mogu razviti „otok dojke“ koji nestaje posle 2-3 nedelje od rođenja. U toku burnih hormonskih promena u pubertetu moguć je razvoj „otoka dojke“ koji bez bilo kakve terapije nestaje posle 6 meseci do 2 godine. Kod starijih muškaraca najčešće između 50 – 70 godine života ginekomastija može biti problem (čak 25% muškaraca ove starosne dobi), glavni uzrok - „andropauza“!
Uzročnici ginekomastije
Najčešći uzroci ginekomastije nevezani za razvojne i involutivne promene kod muškog pola se tiču upotrebe određenih lekova ili raznih bolesti…
- Antiandrogeni (inhibitori 5-alfa reduktaze i „blokatori“ androgenih receptora) koji se koriste u terapiji benignog uvećanja prostate, kao i karcinoma prostate (finasterid, flutamid, spironolakton).
- Anabolički steroidi pogotovu oni visokoaromatizujući (metandienon, visoke doze testosterona, oksimetolon, trestolon i sl.)
- Lekovi koji se koriste u terapiji AIDS-a (npr. efavirenz)
- Anksiolitici (npr. diazepam, bensedin)
- Lekovi „za srce“ – digoksin, kao i blokatori kalcijumskih kanala
- Antiemetici – lekovi protiv mučnine i povraćanja (metoklopramid – klometol)
- Hemoterapija
Ne zaboravimo da do ginekomastije mogu dovesti i neumerena konzumacija alkohola, amfetamini, heroin, marihuana, kao i metadon.
Neka oboljenja mogu posledično dovesti do ginekomastije, npr. hipogonadizmi različitih uzroka, tumori testisa, nadbubrežnih žlezdi, kao i hipofize…gojaznost, hipertiroidizam, hronična insuficijencija bubrega, ciroza jetre, kao i dugotrajne restriktivne dijete i gladovanje.
Jedno od stanja koje se može javiti zajedno sa ginekomastijom ili nezavisno, je i lipomastija (pseudoginekomastija), tj. pojava masnog tkiva u „grudnom delu“, koja je direktna posledica gojaznosti i ne mora biti direktno vezana za hormonski disbalans, tj. bujanje žlezdanog tkiva.
Anamnestički, palpatorno, uz UZ nalaz, mamografiju, patohistološki, kao i uz prateći „hormonski milje“ možemo jasno postaviti dijagnozu i krenuti sa rešavanjem problema bilo medikamentozno (blokatori receptora - SERM, inhibitori aromataze) ili hirurški , u skladu sa indikacijama.
Izvori korišteni za izradu teksta:
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK279105/
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3987263/
https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/gynecomastia/symptoms-causes/syc-20351793
