You are here

Hipertenzija i sport

Fizička aktivnost ima povoljan efekat na različita oboljenja i stanja. Izuzetno je važno na vreme prepoznati zdravstveni problem koji može imati uticaja na program vežbanja. U mnogim slučajevima postoje prilagođene vežbe koje će povećati bezbednost i efikasnost vežbanja kod određenih bolesti.

Sistemska hipertenzija je jedno od najčešćih kardiovaskularnih stanja kod sportista. Definiše se vrednostima arterijskog pritiska većim od 140/90mmHg. Usko je povezana sa nastajanjem drugih kardiovaskularnih oboljenja kao što su: ateroskleroza, koronarna bolest, hipertrofija leve komore, aneurizma aorte, moždani udar.

Vežbanje se danas smatra važnim delom terapije za kontrolu hipertenzije i prema nekim istraživanjima, može da normalizuje pritisak kod ljudi sa blagom hipertenzijom. Fizička aktivnost smanjuje ukupan otpor perifernih krvnih sudova, aktivnost simpatikusa i broj srčanih otkucaja, uz povećanje udarnog volumena.

Terapija hipertenzije je kompleksna. Prvi korak je nemedikamentna terapija koja se bazira na promeni životnog stila uz povećanje fizičke aktivnosti. Ako se ovaj pristup pokaže kao nedovoljan, prelazi se i na medikamentnu terapiju.

Hipertoničarima se preporučuje uglavnom aerobni trening umerenog intenziteta (40-60% maksimalne srčane frekvencije) većinu dana u nedelji, koji se može dopuniti vežbama sa opterećenjima 2 do 3 puta nedeljno. Preporučuje se kružni trening, sa malim opterećenjima, ali sa više ponavljanja, intenziteta 60-80% 1RM.

Trajanje treninga treba da bude između 30 i 60 minuta dnevno kontiniuranog ili intervalnog aerobnog vežbanja. Poželjni su: hodanje, trčanje, biciklizam, plivanje. Ako se vežba sa prekidima, koristiti intervale od po 10ak minuta. Vežbe otpora treba da se sastoje od bar jednog seta od 8-12 ponavljanja za svaku od glavnih mišićnih grupa.

Preporučuju se postepena zagrevanja i hlađenja koja traju duže od 5 minuta. Ono što je važno jeste da se prilikom vežbanja ne zadržava dah, te je kontrola disanja veoma važan deo aktivnosti. Treba koristiti Borgovu skalu za praćenje intenziteta vežbanja, jer lekovi utiču na promene srčane frekvencije na treningu ( preporuka je da to bude skor između 11 -13).

Ukoliko se jave simptomi pre, za vreme ili neposredno nakon vežbanja, treba se konsultovati sa lekarom pre nego što se nastavi sa treninzima.

Nelečena hipertenzija može biti udružena sa određenim ograničenjima fizičke sposobnosti. Fizička sposobnost se može povećati smanjenjem krvnog pritiska i izbegavanje vežbanjem indukovanih skokova pritiska uz dobro tolerisanu antihipertenzivnu terapiju.

Krvni pritisak se mora meriti svima koji se takmiče, pre nego što počnu sa treningom. Treba izbeći hipertenziju belih mantila indukovanu strahom, posebno kod mladih.

Kod onih sa stalnom hipertenzijom nakon uzimanja anamneze, fizikalnog pregleda i osnovnih laboratorijskih rezultata treba razmotriti sekundarne uzroke i moguće oštećenje ciljnih organa.

Dva dodatna pregleda, ehokardiografija i test opterećenjem mogu biti korisni, ali se ne preporučuju za rutinsku upotrebu.

Kada se započne program treninga, sportista sa hipertenzijom treba da kontroliše pritisak na 2 do 4 meseca, ili češće ako je potrebno, da bi se utvrdio efekat vežbanja. Kontrola krvnog pritiska pre i posle vežbanja je takođe važan deo monitoringa opšteg stanja.

Sportista sa ozbiljnom hipertenzijom ne treba da učestvuje u sportu, posebno u onim statičnim sportovima (klasa IIIA do IIIC), sve dok se hipertenzija ne smanji bilo promenom načina života, bilo lekovima.

 

 

Literatura:

American College of Sports Medicine (2014). ACSM’s guidelines for exercise testing and prescription. 9th ed. Philadelphia (PA): Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins.

Report of the Second Task Force on Blood Pressure Control in Children (1987).Task Force on Blood Pressure Control in Children. Pediatrics;79 (1) 1-25.

JM Young (1993).The Fifth Report of the Joint National Committee on Detection, Evaluation, and Treatment of High Blood Pressure (JNC V).Arch Intern Med;153(2):154-83.

 

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede