Hipotenzija ili nizak krvni pritisak je kada je vaš krvni pritisak mnogo niži od očekivanog. Može se desiti ili kao samostalno stanje ili kao simptom širokog spektra stanja.
Hipotenzija ima dve definicije:
- Apsolutna hipotenzija: Vaš krvni pritisak u mirovanju je ispod 90/60 mmHg (milimetara žive).
- Ortostatska hipotenzija: Vaš krvni pritisak pada u roku od tri minuta nakon što ustanete iz sedećeg položaja. Pad mora biti 20 mmHg ili više za vaš sistolni (gornji) pritisak i 10 mmHg ili više za vaš dijastolni (donji) pritisak. Drugi naziv za ovo je posturalna hipotenzija jer se dešava sa promenama u držanju.
Hipotenzija može uticati na ljude bilo kog uzrasta, u zavisnosti od toga zašto se to dešava. Međutim, veća je verovatnoća da će izazvati simptome kod starijih ljudi (naročito ortostatska hipotenzija). Može se desiti i bez simptoma kod ljudi koji su fizički veoma aktivni.
Kako ovo stanje utiče na telo?
U normalnim okolnostima, telo može automatski da kontroliše krvni pritisak i spreči ga da previše pada. Ako počne da opada, organizam pokušava da to nadoknadi, bilo ubrzavanjem otkucaja srca ili sužavanjem krvnih sudova da bi ih učinilo užim. Simptomi hipotenzije se javljaju kada organizam ne može više da kompenzuje da nadoknadi pad krvnog pritiska.
Za mnoge ljude hipotenzija ne izaziva nikakve simptome. Mnogi ljudi čak i ne znaju da im je krvni pritisak nizak osim ako im se ne izmeri krvni pritisak. Za ljude sa simptomima, efekti zavise od toga zašto se hipotenzija dešava, koliko brzo se razvija i šta ju je izazvalo.
Koji su simptomi?
Najčešći simptomi niskog krvnog pritiska javljaju se zato što vaš mozak ne dobija dovoljan protok krvi. Ovi uključuju:
-
Vrtoglavica.
-
Nesvestica (sinkopa).
-
Mučnina ili povraćanje.
-
Zamagljen ili izobličen vid.
-
Brzo, plitko disanje.
-
Osećaj umora, ,slabosti tromosti ili letargije.
-
Konfuzija ili problemi sa koncentracijom.
-
Uznemirenost ili druge neobične promene u ponašanju (osoba koja se ne ponaša kao ona sama).
Šta uzrokuje nizak krvni pritisak?
-
Ortostatska hipotenzija. Ovo se dešava kada prebrzo ustanete i vaše telo ne može da kompenzuje većim protokom krvi u vaš mozak.
-
Bolesti centralnog nervnog sistema. Stanja poput Parkinsonove bolesti mogu uticati na to kako vaš nervni sistem kontroliše krvni pritisak.
-
Nizak volumen krvi. Gubitak krvi usled teških povreda može izazvati nizak krvni pritisak. Dehidracija takođe može doprineti smanjenom volumenu krvi.
-
Ozbiljna medicinska stanja: nepravilan srčani ritam (aritmije), plućnu emboliju, srčani udar i kolaps pluća, alergijske reakcije (anafilaksa) ili teške infekcije (sepsa).
-
Lekovi. Hipotenzija se može desiti kod upotrebe lekova koji leče visok krvni pritisak, srčanu insuficijenciju, erektilnu disfunkciju, neurološke probleme, depresiju i još mnogo toga.
-
Alkohol ili druge psihoaktivne supstance.
-
Biljni suplementi ili lekovi.
-
Ortostatska hipotenzija je moguća u prvom i drugom trimestru trudnoće.
-
Ekstremne temperature.
