Johambin se u poslednjih desetak godina sve više koristi kao moćan sagorevač masti, najčešće u kombinaciji sa drugim „fat-burn“ agensima u kompleksnim sagorevačima masti. Smatra se provereno efikasnijim od mnogih zvezda u svetu „topljenja masnih naslaga“ – poput zelenog čaja, sinefrina, ekstrakta guarane i sl.
Poznat je po interakcijama sa nekim lekovima, pogotovu antidepresivima (SSRI), a često su mogući i napadi „nervoze“, mučnine, vratoglavice, kao i epizode „lupanja srca“ i povišenog krvnog pritiska, tokom uzimanja (loše titrirana doza, netačno „fabričko“ doziranje), naročito u kombinaciji sa kofeinom i dr. stimulativnim agenisma. Paradoksalno, pri većim dozama moguć je pad krvnog pritiska.
Čest problem sa suplementima na bazi johambina je netačnost u ukupnom sadržaju aktivne supstance. Naime, većina suplemenata ovog tipa sadrži ekstrakt JOHIMBE (Pausinystalia johimbe), zimzelene biljke rodom iz centralne i zapadne Afrike. Pomenuti esktrakt je standardizovan na određen sadržaj alkaloida JOHAMBINA, kao aktivne supstance (2-4%). Inače, JOHAMBIN se može naći i u biljkama iz porodice „Rauwolfia“.
Od davnina se „johimba“ koristi kao stimulans i afrodizijak za oba pola, za kontrolu „pojačanog apetita“, a i u nadrilekaraskom lečenju erektilne disfunkcije i frigidnosti kod žena.
DELOVANJE I PREPORUČENE DOZE
Uprošćeno rečeno, JOHAMBIN izaziva oslobađanje adrenalina i naročito noradrenalina (stimulativni učinak), a isto tako inhibira procese koji sprečavaju sagorevanje masti na nivou masnih ćelija. Svoje efekte JOHAMBIN ostvaruje preko „antagonizma“ alfa-2 adrenergičkih receptora (na nivou masnih ćelija, kao i centralnog i perifernog nervnog sistema, pre- i postsinaptički).
Uzimanje JOHAMBINA se preporučuje „na prazan želudac“, dakle, 2-4 sata nakon obroka ili ujutru po ustajanju.
Smatra se da je doza oko 0,2 mg po kg najbezbednija sa aspekta „fat burn“ učinka, a bez kardiovaskularnog rizika (tahikardije i povišen krvni pritisak). Ukupna doza se najčešće deli na „two servings“ (dva doze). Kao i za sve stimulativne sagorevače masti, tako i za JOHAMBIN važi da bi trebalo krenuti sa pola „preporučene doze“, pa tek po utvrđivanju tolerancije uzimati „punu dozu“.
Naravno, ako se JOHAMBIN uzima sa nekim stimulativnim agensom/suplementom, dozu bi trebalo prepoloviti, ali pak pažljivo pratiti „stanje“ i doziranje prilagoditi tome!
SA JOHAMBINOM SE NE SME IGRATI! UVEK OPREZNO!
U dovoljno stručnim krugovima se smatra da solo suplementacija JOHAMBINOM, nije previše rizična za zdrave osobe (bez kardiovaskularnih rizika), ali dodatkom drugih, često nelegalnih „stimulativnih sredstava“ poput klenbuterola, salbutamola, efedrina, sibutramina se rizik mnogostruko uvećava!
JOHAMBIN se u kombinaciji sa klenbuterolom (beta-2 agonist) nalazi u nekim „underground“ formulacijama koje navodno deluju lokalno na problematične zone sa masnim tkivom.
U „corupus cavernosum“ penisa (glatka muskulaturu zadužena za dotok krvi) nalazi se ne tako mnogo, alfa-2 receptora. Njihovom blokadom, centralnom i perifernom postiže se oslobađanje i NO koji je zadužen za normalnu erektilnu funkciju – vazodilatatorni učinak (širenje krvnih sudova). Sa druge strane, tu je i oslobađanje noradrenalina koji ima vazokonstriktivni učinak (delovanje na alfa-1 receptore koji su brojniji na pomenutoj lokaciji). Tako da zapravo imamo dva efekta koja se međusobno „potiru“…koliko je to dovoljno moćno sa aspekta erekcije i libidinoznog žara, prosudite sami.
