You are here

Kada bol u grudima treba da zabrine?

Bol u grudima predstavlja osećanje bola, stezanja i neprijatnosti u predelu grudi. Kod zdravih osoba tokom sportskih aktivnosti, bol se javlja uglavnom kao posledica direktne traume u predelu grudnog koša ili usled preopterećenja organizma i grudne muskulature, posebno međurebarnih mišića. Ovaj bol traje danima i nedeljama i prestaje pri uzimanju analgetika.

Takođe, bol u grudima može biti i emocionalnog porekla kod osoba koje su pod psihičkom tenzijom, nervoznih, u stresu. Takav bol u grudima je stalan, traje satima, pa i danima, i nije praćen drugim tegobama.

Međutim, bol u grudima se najčešće vezuje za srce. Jedan od najozbiljnijih je anginozni bol, simptom ishemijskog oboljenja srca. Miokardna ishemija nastaje usled neadekvatnog odnosa između snabdevenosti srčanog mišića krvlju, odnosno kiseonikom i njegovih potreba. Trajna ishemija progredira u nekrozu miokarda, stanje poznato kao akutni infarkt miokarda. Međutim bolova u grudima ima raznih, kako po karakteristikama samog bola, tako i po uzroku bola. Najvažnije je ne ignorisati tegobe koje se javljaju, i na vreme potražiti lekarsku pomoć.

Različiti bolovi u grudima-karakteristike

Tipičan anginozni bol je tup bol, često opisan kao stezanje, pečenje, žarenje koji traje do 10 minuta ili duže, a lokalizovan je iza grudne kosti. Ima tendenciju širenja u vrat, ramena, ruke, leđa (između lopatica) ili stomak (ali nikad ispod pupka! ), a najčešće je praćen preznojavanjem (“hladnim znojem”), povraćanjem, mučninom, uz retko gubitak svesti.

Kada je reč o stabilnoj angini pektoris bol se obično javlja tokom napora, pri izlasku na hladno, posle obilnog obroka ili pri savijanju napred (npr. vezivanje pertli, menjanje gume na automobilu), kao i tokom svakodnevnih radnji koje zahtevaju dizanje ruku (duže češljanje kod žena). Posle odmora ili nakon uzimanja terapije bol prestaje. Kod nestabilnog oblika ovog stanja bol se može javiti i u mirovanju, ili da se javi u toku sna (obično u jutarnjim časovima).

Postoje određeni faktori rizika koji povećavaju verovatnoću pojave nekih stanja i bolesti. U slučaju angine pektoris to su: povišene masnoće u krvi, visok krvni pritisak, šećerna bolest, pušenje, prekomerna telesna težina, fizička neaktivnost ili pozitivna porodična anamneza za koronarnu bolest.

Dijagnoza anginoznog bola se može postaviti samo na osnovu anamneze. Jedino što je dobroj anamnezi potrebno je karakterističan EKG sa tipičnim promenama za ishemiju srčanog mišića.

Međutim, normalan EKG nalaz uz prisustvo simptoma, predstavlja oprez i upućuje na diferencijalno dijagnostičko razmišljanje ne isključujući koronarnu prirodu bola.

 

Ostali uzroci bola u grudima:

 

Disekantna aneurizma aorte praćena je iznenadnim, oštrim, razdirućim bolom, može da se širi prema putu disekcije. Može da se javi gubitak svesti.

Plućnu tromboemboliju karakteriše probadajući bol koji se pojačava pri udisanju vazduha, praćen ubrzanim disanjem, radom srca, plavičastom prebojenosti usana i perifernih delova tela.

Upala srčanog mišića (akutni miokarditis) i upala srčane maramice (perikarditis) izazivaju bolove oštrijeg karaktera koji se tipično menjaju sa respiracijama i promenom položaja.

Nelečen povišeni krvni pritisak i hipertenzivna kriza koju može izazvati čest je uzrok bola koji prestane nakon normalizacije krvnog pritiskam obično nakon terapije

Neki poremećaji srčanog ritma mogu se osetiti kao kratak bol u grudima.

Od pulmonalnih uzroka bol mogu izazvati pneumotoraks, pleuritis (upala plućne maramice), pneumonia (upala pluća), i dr. Pleuralni bol se karakteriše vezom sa respiratornim ciklusom i položajem tela, sa karakterističnim plitkim disanjem.

Inflamatorni ili degenerativni procesi na koštano-zglobnom sistemu daju površinske bolove, koji se mogu ublažiti masažom.

Bolesti jednjaka (gastroezofagealni refluks, ezofagitis), gastritis, ulkusna bolest, hiatus hernija mogu nekada dati bol u epigastrijumu koji se širi po grudima. Ovaj bol nije nikada provociran naporom.

U današnje vreme, boreći se za egzistenciju, podležemo uticajima stresnog okruženja, te ne treba zanemariti simptome koje nam poručuje naš organizam. Bol u grudima je simptom koji ne treba ignorisati. Najbitnije je problem ukoliko postoji otkriti i rešiti na vreme.

 

 

Literatura:

https://www.mayoclinic.org/diseases-conditions/chest-pain/symptoms-causes/syc-20370838

https://www.health.harvard.edu/heart-health/chest-pain-a-heart-attack-or-something-else

Kasper DL, Fauci AS, Hauser SL, Longo DL, Jameson JL, Loscalzo J, editors (2016). Chest pain. In: Harrison's Principles of Internal Medicine. 19th ed. NY: McGraw-Hill Inc. 137-140.

 

Foto:Army.mil, Pixabay

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede