You are here

Med kao prirodni antibiotik

image

Konvencionalni antibiotici se danas široko upotrebljavaju i kupuju sa veoma malo selekcije. 2010. godine je Centar za kontrolu bolesti u Americi izneo podatak da se čak 833 receparta antibiotika propisuje u proseku na svakih 1000 ljudi. Veoma često antibiotici se propisuju i kod virusnih infekcija, a deluju samo na bakterijske uzročnike. To dovodi do sve češće rezistencije pojedinih slojeva bakterija i smanjenog prirodnog otpora organizma usled uništavanja dobrih bakterija u crevima. 2013. ovaj izveštaj postaje alarm za uzbunu, jer pokazuje da preko dva miliona ljudi postaje otporno na antibiotike svake godine.

Kako ovaj uznemirujući trend preti da se nastavi i pored preduzetih mera, naučnici su u potrazi za jednostavnijim odgovorima i sve češće rešenja traže u prirodi. Najpoznatiji antibiotici u prirodi su beli luk, ulje origana, propolis, zeleni čaj, list masline, ehinacea, med…Istraživači sa Univerziteta u Njuportu, ponovo otkrivaju razloge zašto je sirov med i dalje jedan od najboljih prirodnih antibiotika do današnjeg dana . Poslednjih godina razvila se i nova naučna disciplina – apiterapija, koja podrazumeva primenu pčelinjih proizvoda u preventivne i terapijske svrhe.

Med se bori protiv infekcija na više nivoa

Vodeća autorka ove studije predstavila je rezultate na 247. Nacionalnom sastanku američkog medhemijskog društva. Ona navodi da, "jedinstvenost meda leži u njegovoj sposobnosti da se bori protiv infekcije na više nivoa, što otežava bakterijama da razviju otpornost. "Pravilnim korišćenjem meda u optimalnim količinama u dovoljno dugom periodu dolazi do jačanja odbrambenih snaga organizma - poboljšavaju se svi parametri imuniteta koji se klinički i laboratorijski mogu dokazati: krvna slika, aktivnost leukocita, titar antitela i opšte fizičko i psihičko stanje. Naučnim studijama posebno je potrvđeno dejstvo meda u lečenju infekcije izazvane bakterijama E. coli , Staphilococcus aureus i Pseudomonas aeruginosa. Pored antibakterijskog, med pokazuje značajna antivirusna i antigljivična svojstva.

Med u svom sastavu ima kombinaciju oružja , uključujući polifenole, vodonik peroksid, mešavinu organskih kiselina, aminokiselina, enzima, eteričnih ulja, flavonoida, vitamina i minerala u manjim količinama (pretežno vitamin B1, B2, B5, B6, C, D, E, K, minerali natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, cink, jod, bakar, hrom i selen) i drugih sastojaka.

med1Sadržaj šećera u medu gde su pre svega zastupljeni fruktoza (oko 41%), glukoza (34%), i saharoza (1-2%) odgovoran je za osmotski efekat. Ovaj efekat potiče od visoke koncentracije šećera u medu, koji povlači vodu iz ćelija bakterije i dovodi do dehidratacije i smrti bakterijske ćelije. Prisustvo šećera u medu, između ostalog značajno je i sportistima, jer je med visokokalorijska hrana koja obezbeđuje brzu energiju usled nesmetanog prolaza kroz digestivni sistem te tako povećava izdržljivost, smanjuje zamor mišića i ubrzava oporavak nakon treninga.

Med je od velike pomoći kod raznih tegoba sa varenjem, zatvora, gastritisa, čira na želucu, a po obloge od meda preporučuju se kod svih vrsta zapaljenja i velikog broja kožnih promena. Takođe, med može pomoći u čišćenju celog organizma smanjujući vrednosti holesterola. Dokazano je da smanjuje nivo holesterola i triglicerida za sedam odsto, a povećava nivo HDL ( dobrog ) holesterola za dva odsto. Ovo je naročito bitno u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih bolesti, ali i drugih oboljenja izazvanih oksidativnim stresom, gde spadaju neurodegenerativne bolesti, tumori, katarakta, dijabetes, reumatoidni artritis.

Podjednako je bitno koriščenje meda u svim životnim dobima,a naročito se savetuje radno aktivnom stanovništvu, učenicima i studentima, jer popravlja koncentraciju, daje energiju, povećava izdržljivist, reguliše rad srca i krvnih sudova, dok u trećoj životnoj dobi intenzivira razmenu materija u srcu, mozgu i jetri. Najnovija saznanja govore da med može da se koristi i u dijeti, ali do nekih detaljnijih informacija ipak treba voditi racuna.

 

Literature korišćena u izradi teksta:

1: Erejuwa OO, Sulaiman SA, Wahab MS. Effects of honey and its mechanisms of action on the development and progression of cancer. Molecules. 2014 Feb 21;19(2):2497-522.

2: Majtan J. Honey: An immunomodulator in wound healing. Wound Repair Regen. 2014 Mar;22(2):187-92.

3: Maddocks SE, Jenkins RE. Honey: a sweet solution to the growing problem of antimicrobial resistance? Future Microbiol. 2013 Nov;8(11):1419-29.

Gorana_profile_pic