You are here

Metabolički sindrom kao upozorenje

Svima je dobro poznata izreka: „Zdravlje na usta ulazi“. Hrana je jedan od najvažnijih činilaca očuvanja zdravlja. Raznovrsna, izbalansirana ishrana pruža snagu, vitalnost, omogućava rast i razvoj, tako da organizam dostigne svoje pune psihofizičke kapacitete.  I pored pokušaja podizanja svesti o štetnosti „brze“ hrane, industrijski prerađene, pune dodatih soli, sećera i trans-masti, i dalje postoje oni koji se vode impulsima, a ne razumom. A onda nastaju zdravstveni problemi.

Prvo treba razumeti da ljudski organizam funkcioniše po principu depoa. Sva suvišna hrana koju unesemo u telo, tj. suvišna energija biće skladištena. Postepeno, to će dovesti do gojaznosti. A najčešća komplikacija gojaznosti jeste metabolički sindrom.

Metabolički sindrom je kompleksan multietiološki poremećaj koji pogađa veliki deo savremene populacije. Predstavlja kombinaciju medicinskih poremećaja koji, kada se pojavljuju zajedno, povećavaju rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, moždanog udara i šećerne bolesti. U osnovi ovog poremećaja je insulinska rezistencija. Insulin, proizveden od beta ćelija pankreasa, ima zadatak da smanji nivo glukoze u krvi. Ćelijska insulinska rezistencija vodi rastu glikemije. Genetska predispozicija za razvoj insulinske rezistencije, gojaznost i životni stil sa malo fizičke aktivnosti mogu da dovedu do razvoja stanja koja konstituišu metabolički sindrom.

Metabolički sindrom, sindrom X ili sindrom insulinske rezistencije, Reaven-ov sindrom su sinonimi koji označavaju isti skup stanja- visok krvni pritisak, visceralnu gojaznost, povišen šećer u krvi, sniženje „dobrog“ holesterola (HDL) i povećanu koncentraciju triglicerida. Da bi se postavila dijagnoza, potrebno je da budu zadovoljena bar tri kriterijuma od navedenih pet.

Promena životnih navika kao terapija

Svako je jedinka za sebe, te je individualni pristup najvažniji prilikom sprovođenja terapije. Promene životnih navika bitnih u korigovanju metaboličkog sindroma podrazumevaju smanjenje telesne mase gojaznih osoba uz fizičku aktivnost i higijensko-dijetetski režim. Savetuje se takođe i prestanak pušenja.

Korekcija ishrane

Ishrana se koriguje tako da je smanjen unos zasićenih masnih kiselina, holesterola i šećera. Zasićene masne kiseline treba da čine najviše 7% kalorijskog unosa, a unos holesterola se ograničava na 200 mg dnevno. Izbegava se konzumiranje prostih šećera, a poželjne su veće količine  nezasićenih masnih kiselina. Žitarice, kao i sveže voće i povrće su bogati HDL-om, te su nezaobilazna preporuka.

Sprovodjenje treninga

Kombinacija umerenog i/ ili intenzivnog vežbanja 3-5 puta nedeljno preporučuje se većini odraslih osoba radi postizanja i održavanja korisnih efekata po zdravlje i kondiciju.

Individualnost jeste osnovni princip programiranja treninga usmeren na prilagođenost vežbanja specifičnim potrebama i sposobnostima svake osobe. Poseban pristup treba imati prema početnicima, bilo koje starosne grupe. Kod fizički neaktivnih preporučene su redovne, umerene i kontinuirane fizičke vežbe, u trajanju od 30 do 60 minuta dnevno. Najprikladniji vid fizičke aktivnosti je aerobna fizička aktivnost poput brzog hoda, potom, plivanja, vožnje bicikla.

Metabolički sindrom sam po sebi nije bolest, već je pokazatelj visokog rizika za razvoj određenih oboljenja. Zbog toga zahteva veliku pažnju kako stručne tako i šire javnosti.

Glavni problem u prevenciji je identifikacija osoba sa rizikom dovoljno rano, kako bi intervenisanje donelo korist. Najvažniji faktori rizika na koje se može uticati su nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i pušenje. Važna je edukacija stanovništva u vezi pravilnog izbora namirnica. Umerena svakodnevna fizička aktivnost je neophodna, jer čovek sve dok je u pokretu ne treba da se boji za svoje zdravlje. Opšte prisutan faktor stresa ne možemo potpuno eliminisati, ali ga bar možemo ublažiti.

Pravilna ishrana i fizička aktivnost, uz regulisanje koncentracije holesterola, krvnog pritiska i telesne mase, mogu da pomognu u korekciji metaboličkog sindroma, spreče razvoj hroničnih bolesti i poboljšaju kvalitet života.

 

 

Literatura

Anđelković M (2016). Gojaznost i globalna strategija lečenja gojaznosti. U: Jakovljević V, Dikić N, urednici. Sportska medicina. 1.izd. Kragujevac: InterPrint: 55-68.

Gojnić-Dugalić M, Perović M (2011). Metabolički sindrom-faktori rizika za dijabetes i oboljenje srca. U: Gojnić-Dugalić M. Dijabetes i trudnoća. 1. izd. Beograd: Novo doba: 55-61.

American College of Sports Medicine (2014). ACSM’s guidelines for exercise testing and prescription. 9th ed. Philadelphia (PA): Wolters Kluwer/Lippincott Williams & Wilkins.

Beilby J (2004). Definition of Metabolic Syndrome: Report of the National Heart, Lung, and BlooInstitute/American

Heart Association Conference on Scientific Issues Related to Definition Clin Biochem Rev. 25(3):195–198.

Grundy SMCleeman JIDaniels SRDonato KAEckel RHFranklin BA et al; American Heart AssociationNational Heart, Lung, and Blood Institute (2005). Diagnosis and management of the metabolic syndrome: an American Heart Association/National Heart, Lung, and Blood Institute Scientific Statement. Circulation;112(17):2735-52.

 

Foto:Pxfuel

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede