Mišićna snaga može biti podjednako važna kao pravilna ishrana i vežbanje u pokušaju održavanja zdrave telesne težine i skidanja kilograma, ujedno kontrolišući i kardiometaboličko zdravlje adolescenata, pokazali su podaci najnovijeg istraživanja objavljenog u časopisu “Pedijatrija“ krajem prošlog meseca. Tim istraživača sa Univerziteta u Mičigenu sproveli su detaljnu analizu parametara kardiometaboličkog zdravlja kod dece 6. razreda osnovne škole i vršili procenu skora (Cardiovascular Health Intervention Program). U studiji je učestvovalo 1421 dece, prosečnih godina između 10 i 13, približne zastupljenosti među polovima ( 52.9% devojčica ), i oko 95% dece bele rase. Kako bi dobili metabolički skor ( Met Score ), korišćena je linearna i logistička regresiona analiza koja je procenjivala nezavisne faktore rizika, njihov međusobni odnos i potencijalne opasnosti po kardiometaboličko zdravlje dece.
Najpre je rađena procena antropometrijskih parametara, uključujući visinu, težinu, obim struka, BMI ( indeks mase tela ) i debljina kožnih nabora; zatim je meren krvni pritisak, urađena analiza uzoraka krvi gde je praćen lipidni profil ( ukupni, dobar i loš holesterol, trigliceridi, indeks ateroskleroze ) i vrednost šećera u krvi ; određen je nivo fizičke aktivnosti na osnovu upitnika; procena stanja kardiovaskularnog sistema na osnovu 7 - minutnog testa opterećenja; snage stiska ruke, pomoću hidrauličkog ručnog dinamometra.
Autori su pratili 5 glavnih komponenti kao karike metaboličkog skora - procenat telesnih masti ( BF%), vrednost sistolnog ( gornjeg) pritiska, vrednosti triglicerida, HDL( dobrog holesterola ) i vrednost glukoze. Praćena su samo ona deca koja su imala sve ove parametra ( 751 devojčica i 670 dečaka ). Viši metabolički skor podrazumeva veći rizik za kasnije oboljevanje.
BMI, Fizička aktivnost i mišićna snaga
Sve u svemu , tim istraživača pokazao je da je viši BMI nezavisno povezan sa metaboličkim skorom, dok su redovna fizička aktivnost i mišićna snaga povezani sa nižim metaboličkim skorom u periodu adolescencije. Pol, starost i test fizičkog opterećenja nisu pokazali značajnu povezanost sa Met skorom u datoj grupi. Zanimljiv i ujedno upozoravajući podatak bio je da je gotovo 42% dece ima veću telesnu masu ili je gojazno.
Dečaci i devojčice sa boljim odnosom snage i nižim indeksom telesne mase imali su manje masnih naslaga , manje obime, bolje parametre na testu opterećenja i značajno niže kliničke markere kardiometaboličkog rizika. Procenat telesnih masti bio je povezan sa svim faktorima rizika i jedan je od najjačih faktora koji pogoduju razvoju bolesti. Ovi nalazi su u suprotnosti sa široko rasprostranjem verovanjem da je loš nalaz na testu opterećenja primarni faktor procene rizika za razvoj poremećaja dalje tokom života.
Prema rečima naučnog tima, iako kliničari mogu savetovati promene u ishrani i fizičku aktivnost onima koji žele da izgube težinu, mišićna snaga može biti podjednako važna komponenta metaboličke kondicije kod dece i adolescenata, jer prevenira i nastanak insulinske rezistencije. Kao zaključak navode da treba posvetiiti pažnju i podršku ranim intervencijama roditelja i nastavnika kako bi se povećala fizička aktivnost, smanjilo masno tkivo i povećala mišićna snaga kod dece u cilju prevencije gojaznosti i kasnijih kardiovaskularnih dešavanja.
Literatura korišćena u izradi teksta
1: Meinhardt U, Witassek F, Petrò R, Fritz C, Eiholzer U. Strength training and physical activity in boys: a randomized trial. Pediatrics. 2013 Dec;132(6):1105-11.
2: Chen LJ, Fox KR, Ku PW, Taun CY. Fitness change and subsequent academic performance in adolescents. J Sch Health. 2013 Sep;83(9):631-8.
3: Torrijos-Niño C, Martínez-Vizcaíno V, Pardo-Guijarro MJ, García-Prieto JC, Arias-Palencia NM, Sánchez-López M. Physical Fitness, Obesity, and Academic Achievement in Schoolchildren. J Pediatr. 2014 Mar 29. pii: S0022-3476(14)00181-4.
