Većina nedovoljno istrajnih boraca da putu „redukcije masnih naslaga“ često dolazi do čuvenog pitanja – ŠTA UZETI DA SE BRZO I EFIKASNO SAGORI NEPOŽELJNO SALO?
Mnogi krenu sa najjačim sagorevačima masti iz kategorije kompleksnih sagorevača „filovanih“ brojnim stimulansima poput kofeina, sinefrina, katehina iz zelenog čaja i sl. Naravno, efekti često nisu u saglasju sa bombastičnim reklamnim sloganima za pomenute suplemente, tako da zadovoljstvo učinkom pomenutih suplemenata izostaje. Tada kreće „raspitivanje od iskusnijih vežbača“, pretraživanje interneta u cilju pronalaženja idealnog rešenja i na kraju se stiže do „dark side of the Force“ - klenbuterola, salbutamola, efedrina, T3, sibutramina i sl.
Da se odmah, u startu, ogradimo od želje da pomenute „zabranjene supstance“ reklamiramo! Naš cilj biće da ukažemo da sve moguće neželjene efekte i rizike zloupotrebe ovih supstanci.
Uvek pođimo od činjenice da je za uspešnu redukciju masnih naslaga primat – sređena ishrana (razumna restrikcija u ishrani) i dobro formulisan plan treninga koji su zapravo sve ono što nam je potrebno za uspeh na ovom polju. Sagorevači masti sa „ove ili one strane zakona“ NISU I NIKADA NEĆE BITI GLAVNO SREDSTVO NAPRETKA U REDUKCIJI MASNIH NASLAGA!
Elem, princ tame sagorevača masti - KLENBUTEROL (aka „klen“)!
Verovali ili ne, klenbuterol je lek. Decenijama unazad se koristio u terapiji astme, kao i hronične opstruktivne bolest pluća (HOBP) koju čine hronični bronhitis i emfizem. Klenbuterol spada u red beta- 2 agonista. Dakle, „klen“ je simpatikomimetik, koji se vezuje za dominantno za beta-2 receptore koji se prevashodno nalaze u srcu i glatkom mišićnom tkivu (pluća, krvni sudovi, materica, digestivni trakt, oko). Naravno, tu su i efekti na skeletne mišiće, kao i pankreas, a i bubrege. Da, adrenalin i noradrenalin se vezuju za adrenergičke receptore, a klenbuterol kao „derivat“ pomenutih hormona se vezuje selektivno za beta-2 podgrupu ovih receptora.
Zbog efekta na opuštanje bronhija (bronhodilatator) korišćen je u tretmanu astme i HOBP. Ali, ono što je zapravo najbitnijiji uzrok zloupotrebe klenbuterola je neželjeni efekat istog – TERMOGENEZA. Preko niza kaskadnih reakcija koje nastaju po vezivanju klenbuterola za beta-2 receptor on po ulasku u ciljanu ćeluju „aktivira“ ćelijske organele - mithondrije koje od slobodnih masnih kiselina kao pogonskog goriva stvaraju toplotu. Dakle, efekat beta-2 stimulacije je ubrzanje bazalnog metabolizma. Za razliku od npr. efedrina, klenbuterol nema direktog uticaja na ćelije masnog tkiva, već indirektnim mehanizmima dovodi da mobilizacije „masnih depoa u našem telu“.
Naravno, sva ta adrenergička stimulacija nije tako bezazlena. Klenbuterol pored „jakog“ vezivanja za beta-2 receptore, vezuje se i „slabije“ za beta-1 receptore, tako da preko sistema renin-angiotenzin-aldosteron može dovesti do povišenog krvnog pritiska. Isto tako, beta-1 stimulacija može dovesti i do vazokonstrikcije – krvni sudovi srca, mozga… Tako da su česte pojave glavobolja. Zbog dugog „poluživota leka“ - 36-48h, neželjene efekte je teško kontrolisati!
Klenbuterol ostvaruje i moćan stimulativni učinak, tako da može izazvati – nesanicu, razdražljivost, nervozu, neprijatno znojenje i pri minimalnom naporu. Veliki problem predstavlja u početku „tremor šaka“ – drhtanje ruku, nekada i bukvalno osećaj da se celo trese, što je posledica i „nadržaja neuromišićne spojnice“ (anegdotalno se kaže, čim nema tremora ruku, klen ne radi i doza se povećava). Drugi veliki problem predstavljaju grčevi (mišićni krampi) koji se često dovode u vezu sa posledičnom „blagom“ hipokalijemom, kao i drastičnim opadanjem taurina u srcu i skeletnim mišićima, tako da je suplementacija kalijumom i taurinom jako bitna (a još ako se uz sve to doda i diuretik koji izbacuje kalijum, eh…). Treći i najveći problem predstavljaju SRČANE ARITMIJE. Korisnici „klena“ često pominju preskakanje srca, „ lupanje srca u miru“, a nekada mogu nastati i ozbiljniji problemi (nadražaj sprovodnog sistema srca). Relevatna istraživanja pokazuju da prečestom, kontinuiranom (zlo)upotrebom može doći da ožiljnih promena na srčanom mišiću.
U literaturi se pominje i mogućnost za komplikovanje glaukoma (povišen očni pritisak).
Ima tvrdnji zasnovanih na istraživanjima na životinja na „klen“ ima i anabolički učinak (povećava mišićnu masu), ali takve tvrdnje nisu dokazane na ljudima. Ranije se „klen“ koristio i pri tovu svinja i goveda ne bi li se povećao „udeo čistog mesa“, davao se i trkačkim konjima…btw, „klen“ nije AAS, nema supresije prirodne produkcije testosterona!
Klenbuterol svakako „radi“, ali po koju cenu?! Veliki problem je i down-regulacija beta-2 receptora (smanjuje se broj i osetljivost receptora), tako da postoje i specijalne šeme uzimanja ne bi li se održala efikasnost „klena“ – 3 dana on, 2 dana off, ili pak 14 dana on (sa postepenim povećavanjem doze), pa 14 dana off…
Neki čak uzimaju i ketotifen (antihistaminik) ne bi li povratili osetljivost receptora, bez potrebe za „skidanjem sa klena“.
Sve u svemu, možemo videti da klenbuterol nije nimalo naivna supstanca, sa previše neželjenih efekata koje je nekada jako teško kontrolisati. „Klen“ nije prečica do uspeha za one koji žive „u zemlji Dembeliji“!
Hranimo se zdravo i kvalitetno 365 dana u godini, vežbajmo redovno, disciplinujmo se i nikada nećemo imati problema sa masnim naslagama! A priču o klenu shvatimo kao priču o babarogi iz prošlosti, pošto se klenbuterol više i ne koristi u savremenoj medicini (farmakološki dinosaurus)!
Mislite o tome…
