You are here

Sindrom niskog T3 – Štitna žlezda nije uvek problem?

Često puta nedovoljno informisani posetioci Pansport foruma poistovećuju prodaju suplemenata i nedozvoljenih sredstava, neke od članaka iz naše tekstoteke posvetićemo ne samo rizicima zloupotrebe istih već i njihovoj upotrebi u službi medicine. Ne zaboravimo da su i AAS, SARMs, peptidi, hormon rasta, hormoni štitne žlezde korišćeni, koriste se u medicini, ili su u raznim fazama ispitivanja…

Pitanje nekoličine naših forumaša ticalo se upotrebe T3 (sintetički hormon štitne) kod sindroma niskog T3. Dakle, pitanje se nije odnosilo na zloupotrebu istog, već na „samoterapiju“ ovog specifičnog stanja!

Iskoristićemo priliku da se osvrnemo i na ovaj oblik poremećaja tiroidne funkcije. Elem, hipotiroidizam (nedovoljna produkcija hormona štitne žlezde) se obično karakteriše visokim nivoom TSH, kao i sniženim vrednostima T4 i T3. Ali, u kliničkoj praksi se mogu naći slučajevi niskog T3, dok su nivoi T4 normalni, a vrednost TSH blago snižena ili u granicama „normale“. Isto tako, ima situacija kada je nalaz „normalan“, a imamo ispoljavanja bliska hipotireozi. Veliki problem endokrinologa je kako interpretirati pomenuti nalaz.

U anglosaksonskoj literaturi mogu se naći razni nazivi - Euthyroid Sick Syndrome (ESS), Non-thyroidal Illness Syndrome (NTIS), kao i Low T3 Syndrome. Poentiraćemo na NTIS , tj. iako se problem tiče T3 (aktivna forma hormona štitne žlezde), problem ne leži u štitnoj žlezdi!

Kratko podsećanje da hipotalamus (glavni procesor našeg tela) preko TRH, utiče na hipofizu (dirigent našeg endokrinog sistema) da proizvodi TSH, koji potom signalizira štitnoj zlezdi da proizvodi T4 i u manjem udelu T3. Odnos oslobođenog T4 u odnosu na T3 na nivou štitne zlezde je 17:1 u korist T4. Dakle, najveći deo našeg T3 se proizvodi na nivou perifernih tkiva aktivnošću enzima dejodinaza (D1, D2, D3). Najveća količina T3 aktivnošću ovih enzima nastaje na nivou – jetre, creva, kao i skeletnih mišića.

Dakle, T4 je prekursor T3. T3 ima 5 puta jaču biološku aktivnost od T4!

Bitna stavka u mehanizmu dejstva je i transport T4 i T3 do perifernih tkiva putem proteina plazme – TBG (tiroksin vezujući protein), TTR (transtiretin), kao i albumini. Najveći deo hormona štitne žlezde se vezuje TBG. Aktivnost hormona vezana je za slobodni oblik, tj. fT4 i fT3 (f = free).

Slobodni hormoni se vezuju za ciljani receptore – THR, preko kojih ostvaruju svoju aktivnost.

Dakle, problem koji se tiče sindroma niskog T3, može biti vezan za – transportne proteine, aktivnost enzima dejodinaza na nivou perifernih tkiva, kao i receptore preko kojih T3 ostvaruje svoje efekat, naravno tu su i drugi prefinjeni mehanizmi „ulaska“ T3 do ciljanih tkiva.

Problem može da bude vezan i reverzni T3 (rT3), koji se vezuje za ista mesta kao i T3, ali nema aktivnost istog (kompeticija rT3 i T3). Hronična stresna stanja, dugotrajna terepija kortikosteroidima (npr. reumatoidni artritis), takođe može dovesti do pomenutog ispoljavanja – od T4 nastaje rT3.

Da li je i neka autoimuna reakcija uzrok pomentom sindromu? Na kom nivou?

Mnogo nejasnoća, mnogo mogućih uzroka, a odgovora premalo i sa stanovišta zvanične medicine. Svakako da jedino rešenje nije samoinicijativno uzimanje T3, zato sve ovo i pišemo…Primum non nocere...

 

Foto: Wikimedia, Wikipedia

Galerija: 
Slaviša Stojić
Lekar - savetnik za ishranu