You are here

Sinkopa - kada je vreme za uzbunu?

Da li se nekada desilo da u toku treninga, pogotovo kad radite sa većim težinama, osetite nestabilnost na nogama, javi vam se „omaglica“, „treperenje“ pred očima, kao da ćete da izgubite svest? Sednete, i posle nekoliko sekundi tegobe nestanu? To stanje je poznato kao presinkopa, a ako je došlo do gubitka svesti- sinkopa. Uzroci stanja su brojni, ali je važno ne ignorisati ga, naročito ako se takve situacije ponavljaju.

O čemu je zapravo reč?

Sinkopa predstavlja gubitak svesti nastao kao posledica nedovoljnog snabdevanja krvlju centralnog nervnog sistema. Može se javiti kako kod zdravih, tako i kod bolesnih osoba. Bitno je razlikovati simptomatologiju, kao i situacije u kojima se javlja, da bi se na vreme otkrili potencijalni zdravstveni problemi.

Uzroci pojave sinkopa su brojni. Ovde ćemo se ograničiti na stanja koja mogu izazvati presinkopu/sinkopu kod fizički aktivnih osoba, u toku samog treninga, i na koji način treba da postupimo.

Mogući uzroci sinkope

U toku treninga sa opterećenjem, ili nakon intenzivnog dugotrajnog treninga, mogu se javiti presinkopalne tegobe u vidu omaglice, vrtoglavice, mučnine, znojenja. Osobe navode da imaju „mušice pred očima“, i nestabilnost „na nogama“. Aktivnost se prekida i sledi kratkotrajan odmor ili, ako je došlo do gubitka svesti, postavljanjem osobe u ležeći položaj moždana perfuzija se brzo popravlja. Gubitak svesti traje do 20-ak sekundi, osoba se budi, nije konfuzna, i brzo se može vratiti uobičajenim aktivnostima. U pitanju su refleksne sinkope koje se mogu javiti kao posledica emocionalnog šoka, zagušljivog, pregrejanog ambijenta, pregrevanja ili nagle promene položaja tela (ortostatska hipotenzija). Osobe nemaju strukturno oštećenje srca, ni neurološke smetnje.

Drugo stanje koje se može javiti tokom vežbanja jeste hipoglikemija- pad koncentracije šećera u krvi. Ono po čemu se razlikuje od refleksne sinkope, jeste što je u ovom slučaju očuvana moždana perfuzija, tj. normalan je arterijski pritisak. Važno je na vreme prepoznati simptome kao što su: preznojavanje, umor, palpitacije („lupanje srca“), anksioznost, konfuzija, ali i osećaj gladi. U slučaju blažih hipoglikemija može se dati 1-2 kašičice šećera ili meda, zaslađeni sok ili 2-4 tablete dekstroze. U težim slučajevima terapija se daje intravenski.

Anemija, kao i virusne infekcije mogu izazvati slabost organizma kada imamo i simptome tahikardije (ubrzanog rada srca). Laboratorijska analiza krvne slike može dati uvid u trenutno zdravstveno stanje. Ono što je naročito značajno, a može slediti nakon naizgled bezazlene virusne infekcije, jeste miokarditis (oštećenje srčanog mišića uzrokovano zapaljenjem), te je odmor kod postojanja istih neophodan da bi se izbegle značajnije zdravstvene posledice.

Pretreniranost je još jedna od mogućnosti na koju se može posumnjati kada se jave tegobe slične presinkopalnim. Osoba se žali na hroničan zamor i usporenost, glavobolju, nesanicu, dijareju ili opstipaciju, gubitak apetita, porast ili pad srčane frekvence, emocionalnu nestabilnost, otežanu koncentraciju. Uglavnom nema gubitka svesti. Adekvatnim odmorom, pažljivim doziranjem treninga, kao i kvalitetna ishrana, suplementacija, načini su kako da se ovo stanje uspešno prevaziđe.

Kardiogena sinkopa predstavlja gubitak svesti koji se javlja u toku fizičkog napora kada postoji ozbiljno srčano oboljenje. Presinkopalne tegobe mogu da prethode, ali i ne moraju biti prisutne. Nastaje kao posledica ili poremećaja u strukturi samog srčanog mišića ( npr. kardiomiopatije, miokarditisi), ili su u pitanju poremećaji srčanog ritma ( WPW sindrom, kanalopatije). U toku tahikardije bolesnik može da ima i druge simptome kao što su: palpitacije, slabost, nesvestica, guše­nje. Važno je naglasiti da kardiogena sinkopa može biti predznak iznenadne srčane smrti! Zbog toga stanje ne treba ignorisati, već se upustiti u detaljnu dijagnostičku obradu.

Sinkopa je čest klinički problem jer je otkrivanje njenog uzroka nekada veoma teško, a narušava kvalitet života, nosi opasnost od povređivanja pri­likom gubitka svesti, i može da bude je­dini znak preteće naprasne smrti.

Ne ignorišite znake upozorenja, budite odgovorni prema svom zdravlju.

 

 

Literatura:

Radulović M, Čolaković G, Emiš-Vandlik N, Bogunović S, Nikolić T (2019). Prehospitalno zbrinjavanje sinkope. NČ UM Halo 194. 2019; 25(1): 84-91.

Shen WKSheldon RSBenditt DGCohen MIForman DEGoldberger ZD et al (2017). 2017 ACC/AHA/HRS guideline for the evaluation and management of patients with syncope: A report of the American College of Cardiology/ American Heart Association Task Force on Clinical Practice Guidelines and the Heart Rhythm Society. Heart Rhythm. 2017 Aug;14(8):e155-e217. doi: 10.1016/j.hrthm.2017.03.004. Epub 2017 Mar 9.

Brignole MMoya Ade Lange FJDeharo JCElliott PMFanciulli A et al (2018). 2018 ESC Guidelines for the diagnosis and management of syncope. Eur Heart J. 2018 Jun 1;39(21):1883-1948. doi: 10.1093/eurheartj/ehy037.

 

Foto:Wikimedia, Pexels

Galerija: 
Aleksandra Branković
Lekar - savetnik za sportske povrede